Holivud je grad prepun složenih majčinskih odnosa, a Jennette McCurdy to nigde nije mogla da oseti jasnije nego nakon objavljivanja svojih memoara 2022. godine. Šarmantno i provokativno naslovljena knjiga "I’m Glad My Mom Died" katapultirala je bivšu Nickelodeonovu glumicu u literarnu superzvezdu, što je retko kome pošlo za rukom, posebno sa debijem. U knjizi su opisane godine emocionalnog i fizičkog zlostavljanja koje je Jennette pretrpela od svoje majke Debre, koja ju je još kao dete gurnula u svet glume kako bi ostvarila sopstvene neispunjene ambicije. "To što toliko ljudi u Holivudu razume ova iskustva", kaže mi iz svog doma u Los Anđelesu, "šokantno je, ali u isto vreme i razumljivo."
Knjiga je na listi bestselera The New York Times ostala čak 90 nedelja, a Jennette je naredne dve godine provodila gostujući u podkastima, TV intervjuima i na naslovnicama časopisa. "Broj ljudi koji mi se javio u tom periodu bio je neverovatan", priseća se. „Sofia Coppola poslala mi je mejl i ponudila mi ručak, brojni izuzetno talentovani ljudi su me kontaktirali… Bilo je zaista dirljivo.“ Među njima bila je i Jennifer Aniston, koja će u predstojećoj filmskoj adaptaciji memoara tumačiti Jennettinu majku. Krajem prošle godine, Anistonova je za People izjavila da joj je projekat bio posebno blizak jer ona i Jennette imaju „veoma slične majke“. „Volim da pišem stvari koje ne smemo da izgovorimo naglas, ali svi znamo da su istinite“, objašnjava Jennette, pojašnjavajući zašto je dinamika koju je istražila u memoaru bila tako prepoznatljiva drugima u industriji.
Impuls da se istraži ono neizrečeno očigledan je i u "Half His Age", prvom delu fikcije na kom još radi. Glavna junakinja, Waldo, razvija opsesiju prema svom nastavniku kreativnog pisanja - muškarcu decenijama starijem, dosadnom, u braku, potpuno svesnom neravnopravnosti moći koju njegova pozicija nosi. „Odmah sam prepoznala srž tog lika“, priznaje Jennette. „Tu glad, tu potrebu da bude primećena.“
Možda je prepoznatljivost romana delimično proizašla iz činjenice da je i sama Jennette bila u vezi sa muškarcem u tridesetim kada je imala svega 18, iako naglašava da razlika u godinama u romanu služi samo kao polazna tačka: „Ovo je, u suštini, priča o usamljenosti, konzumerizmu i pogrešnim mestima na kojima tražimo moć.“ Kao i njeni memoari, roman je prožet duhovitim i ironičnim tonom koji čak i najmračnije teme čini podnošljivim. Za postizanje te ravnoteže bilo je potrebno oko 20 verzija, objašnjava ona. „Možda zvuči sumorno, ali tako funkcioniše moj radni proces - napišem nacrt i mislim da je to najbolje što sam ikada napisala. Onda napravim pauzu od nekoliko dana, ponovo ga pročitam, zaplačem misleći: „Vau, ovo je užasno“, i napišem novu verziju. I tako iznova, sve dok ne prestanem da plačem.“
Proces je emotivno iscrpljujući, ali donosi i veliko zadovoljstvo, kaže Jennette. „Nikada nisam osećala pripadnost nekoj grupi ili sceni, ali dok stvaram, osećam se kao kod kuće. Zato je važno uraditi sve kako treba i posvetiti onoliko vremena koliko je potrebno da bi delo bilo što autentičnije.“
Jennette je pisala "Half His Age" dok je paralelno radila na "Hard Feelings" - intimnom i emotivno otvorenom podkastu koji je pokrenula 2023. godine - i, naravno, na kreiranju, pisanju, produkciji i vođenju TV adaptacije "I’m Glad My Mom Died". Na ovom projektu sarađuje sa Sharon Horgan kako bi scenario bio što bolji. „Ona je sve što biste mogli da poželite - ljubazna, šarmantna i divna - i još deset puta više“, ističe Jennette o Sharon.
Upravljanje svim obavezama zahteva strogu disciplinu. „Moji dani su vrlo organizovani“, kaže Jennette. „Ustanem, napravim kafu i odmah se bacim na posao. Shvatila sam da najbolje funkcionišem kada istovremeno radim barem na dva projekta. Pre podne se posvećujem prioritetnom zadatku, pravim pauzu za ručak, a zatim se prebacujem na drugi projekat. Oko 16 časova opet menjam fokus i radim na drugom do 19 ili 20 sati.“
Bilo je meseci prošle godine kada je njen raspored bio gotovo nerealno gust. „Radila sam do dva ujutru, pet noći nedeljno. Nije bilo održivo. Naučila sam to na težak način.“ Trebalo joj je vremena da shvati koliko je sve to ekstremno, „ali poslednjih nekoliko meseci preispitujem celokupnu strukturu svog života, pokušavajući da napravim prostor i za stvari koje nisu posao“, objašnjava. „Kada radiš stalno, svaki dan, teško je shvatiti koliko propuštaš. Nisam viđala prijatelje, nisam gledala filmove, nisam se stvarno posvetila kulturnim dešavanjima.“ Taj nagon za prekomernim radom nije neočekivan, dodaje. „Radim od svoje šeste godine, tako da je ambicija ukorenjena duboko u meni. Ali sada se trudim da u svoj raspored uklopim više stvarnog života.“
Jennette sada, kada je roman završen, sebi dopušta čak i da razmišlja o odmoru. „Želim da putujem i da vidim prelepa mesta. Uskoro idem u London na promociju knjige i veoma sam uzbuđena. Moj san je da provedem nekoliko dana u Kotsvoldsima - samo da sedim, pišem i posmatram brežuljke. Zvuči jednostavno, ali deluje kao nešto što sebi nikada ranije nisam dozvolila.“
Reči: Alexandra Jones
