Prvim kadrom filma nismo mogli ni da zamislimo da će mali Victor Frankenstein, koji je rano izgubio majku i bio odbačen od oca, postati lik prema kome smo ravnodušni. Isto toliko nemoguće je bilo pojmiti da ćemo stvorenje, The Creature, koje je Victor morbidno sastavio iz neizlečenog besa i želje da "pobedi smrt" kako bi se dokazao ocu, tako lako zavoleti. Del Torova adaptacija romana Mary Shelley, "Frankenstein", u produkciji Netflixa, dočarava srž priče o disfunkcionalnom odnosu oca i sina koji se prenosi i na narednu generaciju. Upravo zbog toga, pored fascinantne scenografije i kostima, film je emotivno i vizuelno izuzetno važan.
Svi pričaju o brodu u "Frankensteinu". Kako ste ga napravili i da li je istina da je građen na parkingu Netflixovog studija?
Oduvek sam volela brodove, a za ovaj film inspiracija su mi bili arktički brodovi Franklinove ekspedicije, Terrorom i Erebusom, i čak sam razgovarala sa arktičkim arheologom Matthewom Bettsom. Brod je bio jednostavan, ali snažan. Najveći problem bio je prostor, pa smo ga na kraju zaista izgradili na parkingu Netflix studija. Tamo smo imali idealne uslove za svetlo, kišu, sneg i green screen. Unutrašnji set bio je odmah pored, pa smo mogli brzo da se prebacimo ako krene loše vreme.
Kako ste koristili boje u dizajnu seta?
Crvena je bila nit vodilja i veoma važna za Guillerma. Ta boja je pripadala ženskim likovima u Victorovom životu, posebno majci i Elizabeth. Majčin krevet je te nijanse, kao i unutrašnjost njenog kovčega. Crvena se nazire i u Victorovom stanu i laboratoriji. Njegove crvene rukavice, koje su pripadale njegovoj majci, bile su jedan od ključnih simbola koju smo pažljivo i posebno isticali.
The Creature se jedino u Mill Houseu oseća sigurno i toplo. Kako ste stvarali tu atmosferu u scenografiji, a kako ste, s druge strane, oblikovali Victorov karakter u njegovom stanu u Edinburgu?
Za mene je The Creature najpovezaniji lik sa prirodom. Zato je Mill House topao, organski, u oker i duvanskim tonovima. Victorov stan u Edinburgu dizajniran je potpuno drugačije: nakrivljen, od tamnog hrasta, pun knjiga, instrumenata i starih predmeta njegove porodice. Ubacili smo i detalje iz njegove prošlosti - majčin krevet i sliku iz očevog kabineta - kao skrivene tragove njegove ličnosti. Kada je Oscar Isaac prvi put ušao na set, rekao je: "Vi mi pomažete da razumem lika koga tumačim i ispričam njegovu priču."
Radili ste i na "Cabinet of Curiosities", pa na "Nightmare Alley", koliko i kako se vizuelno oni razlikuju od filma "Frankenstein"?
"Nightmare Alley" je bio vizuelno raskošan i meni lično drag projekat, ali "Frankenstein" je druga vrsta filma - veoma ličan za Guillerma. Moj zadatak bio je da realizujem njegovu dugogodišnju viziju, a ne da namećem svoju estetiku. Istraživali smo mnoge arhitektonske lokacije za laboratoriju, čak i Crossness Pumping Station, ali velike scenografije lako postanu prenatrpane. Kada smo sve ogolili, istakle su se baterije, vrtlog i krstasti sto. Ključni trenutak bio je kada smo nagnuli gornje zidove ka vrtlogu što je laboratoriji dalo monumentalnost kakvu je Guillermo želeo.
Sarađivali ste i sa Sofijom Coppolom na filmu "Priscilla", ali vam je trebalo vremena da pristanete na taj projekat...
Bila sam iscrpljena posle "Cabinet of Curiosities" jer je to praktično osam filmova u jednom. Ali posle razgovora sa Sofijom sam pristala. Osetila sam da će projekat biti nežan, ličan i vrlo skroman budžetski - što često može da bude veoma zabavno. Uspela je na divan način da predstavi priču o mladoj ženi u senci velikog umetnika. Na Priscilli sam sarađivala sa Jacobom Elordijem, a kasnije je, zanimljivo, postao i The Creature u "Frankensteinu". Iako je prvobitno ta uloga bila rezervisana za Andrewa Garfielda, ali zbog neusklađenog rasporeda to se promenilo.
Kako je bilo raditi sa Jacobom Elordijem?
Na filmu "Priscilla", njegov prvi dan bio je samo fotografisanje za albume i časopise koje vidimo u filmu, a na kojima je Elvisov lik. On je neverovatan glumac, čak i tokom photoshootinga videlo se da on pokušava da pronađe svoj lik, svog Elvisa u sebi. Sofia se veoma razlikuje od Guillerma, i uvek pušta muziku na setu kako bi stvorila opuštenu atmosferu. U filmu "Frankenstein", Jacob je morao da vežba strpljenje za ulogu The Creature, sa deset sati šminke za celo telo. Ali on je mlad, atletski građen i zato je uspeo da izvede mnoge svoje kaskaderske vratolomije, uključujući penjanje po gredama u Mill Houseu, što je bila njegova improvizacija.
"Priscilla" je snimana u Torontu. Zapravo ste morali da rekreirate većinu Amerike i deo Evrope u Kanadi. Koliko je to bilo teško?
Budžet je bio mali, pa cilj nije bio doslovna rekonstrukcija, već prikazivanje kroz Priscillina sećanja. Zato je naš Graceland bio nežniji, gotovo sanjiv - cream on cream, kako smo ga nazvali. Nemačka je bila veći izazov. Oslonili smo se na američku vojnu arhitekturu jer je njen život tamo zapravo bio oblikovan Amerikom, ne Nemačkom. Kuću u Bad Nauhajmu pronašli smo među istorijskim vilama i prilagodili je samo toliko da prizove atmosferu, ne da kopira. Mnoge lokacije igrale su dvostruke uloge - škola je postala i bolnica, na primer.
Kako kroz sve projekte koje ste do sad uradili uspevate da izbalansirate estetiku i narativ?
Moj posao je da ispričam istu priču koju gledate na filmu, samo kroz prostor i predmete. Počinjem od scenarija, likova i režiserove vizije. Set mora da izgleda dobro, ali mora i da bude funkcionalan - da kamera može da prođe, da svetlo ima put, da kostim ne nestane u pozadini. Često pomeram zidove, menjam raspored, stvaram prostor za kameru i emociju. Sve mora da bude u harmoniji: boje, materijali, pokret, kostimi.
