Opasno duhovit. Ozbiljno talentovan. Neizmerno stylish. Aura kojom zrači Miloš Lolić aura je osobe na pravom putu.
Tekst: Duška Jovanić
Dečak odrastao u zemlji koja se ubila, na pola puta intimnog lavirinta, usudio se da kopa po Šekspirovim sonetima. Ta ideja ga teši, koliko i lična, neumoljiva drama zaštićenih, privilegovanih likova.
MAMA: sposobna i jaka, glumica, divnog tela i duše.
TATA: trgovac parfemima koji prezire snobove i ne oprašta loš ukus.
MILOŠ: konceptualno biće koje još nije izašlo iz Evrope.
Bez obzira na tvoj svileni karakter, neki ljudi su prestali da ti se javljaju na ulici otkako više nisi samo Playboyev stilista iz Denkove bašte, a s druge strane, nekako istovremeno postao si darling Beograda, a već i Evrope.
Ne znam da li sam baš skroz darling. Ono što je tužna činjenica s ovom sredinom jeste to da će vas prezreti ako se svojeglavo bavite time što vas zanima, ne obraćajući pažnju na ono što vam se zadaje kao standard ili imperativ. Biti darling u Beogradu ionako nije neka titula koja može da te osokoli i učini još poletnijim. Odjednom sam postao neizbežan zato što sam dobio važnu nagradu u Sloveniji, bitno priznanje u Bavarskoj i najbitnije u Austriji. I kada se vratite kući, oni koji vas nisu voleli shvate: izgleda da ćemo morati da mu aplaudiramo na premijeri. Jedan od najboljih hejterskih online komentara na moj račun je glasio: „O, ne! Evo ga još jedan Gorčin Stojanović!“
Koliko je tehnologija suštinski promenila našu svest?
Mnogo mi je lakše da spremam predstavu. Ne moram da obigravam biblioteke, niti da od prijatelja pozajmljujem knjige, ionako već sve šerujemo na netu. Ne kažem da je ovako bolje. Ono ranije iskustvo svakako je bilo životnije nego ovo, koje se svodi samo na enter i klik. Izgleda da je tehnologija najviše promenila seksualnost. A ono što se danas događa sa decom je skroz porno. Zato je Klip Maje Miloš remek-delo. Ponosan sam što je to generacijski događaj, ali ne vidim ništa pohvalno u onome što doživljavamo. Daleko od toga da bih da držim moralne pridike, ali verujem da su ti klinci uskraćeni za onu ustreptalost zbog koje se živi. Taj neophodni đus. Nostalgičan sam, pa mi u digitalnoj pornografiji ima nečeg suvog, analogna porno video-kaseta je ipak nosila određenu toplinu. U tom smislu, pozorište mi se čini kao dobro mesto da se isprovocira eksplicitnost u glavama publike pre nego što im se sa scene servira sama egzekucija, koja će inicirati mentalni orgazam.
