Po crnoj fasadi zgrade broj 5a u Rue de Verneuil u Parizu devojka u šortsu crvenim sprejom ispisuje grafit. Na letnjem svetlu ovo prazno zdanje izgleda poput ruševine. Na jedan ćošak odatle Charlotte Gainsbourg pije vreo čaj u hotelu Montalembert. „Trebalo bi da pronađem način da ga pustim. Moram da priznam da više ne mogu o njemu da vodim računa.

Osećam da imam tu obavezu, ali… kakvu tačno obavezu?“ Iako joj je glas nežan, ruke koje drže šolju poseduju snagu, izvesnu stamenost, koja je u suprotnosti sa njenom prividnom krhkošću. „Ljudi vole ovo mesto…“ Tanki prsti, široki blago zaobljeni nokti, poput onih kakve je imala njena sestra Kate Berry. „Teško je… Sestra i ja smo tu provele celo detinjstvo. Ne mogu više da podnesem mauzoleje.“ Ovo govori bez afektiranja, bes-pre-kor-no naglašavajući svaki slog. Njena sestra nije volela kuću u Rue de Verneuil, njenu grandioznost i stalnu izloženost radoznalim očima, ispred kojih se moralo proći kad su želele da odu do svojih soba ili spavaće sobe svojih roditelja.

Danas broj 5a više nije zanimljiv, osim zbog svojih prašnjavih sećanja i tajni. Muzej koji je Charlotte tamo želela da napravi je zaboravljen. François-Henri Pinault i Jean Nouvel su joj pomogli da se pokrene taj projekat. „A u trenutku kada je postao ostvariv, sve sam obustavila. Odjednom više nisam želela da delim ovo mesto sa svetom, već da ga zadržim za porodicu.“ Da li ga često posećuje? Lice joj se ozarilo. „Teško mi je da idem tamo. Veoma teško. Ima se utisak da će on svakog trenutka doći. To je divna postavka koja odiše magijom, ali se vidi da je prošlo dvadeset godina.“ Uzima šolju svojim dugim prstima kao da se hvata za šipku. A onda ponovo nepremostive teškoće. „Sve je apsolutno represivno i nepodnošljivo.“ Stari prijatelj njenog oca kome je poverila koliko joj je teško da se odvoji od senke svog roditelja joj je naredio: „Jebe ti se! Prodaj!“ „Paralisala sam se.“ Rue de Verneuil je, na svoj način, Rue Cambon njenog klana.

Danas je obučena u basic androgine komade koji su njen zaštitni znak: farmerke, Current/Elliot kariranu košulju indigo nijanse sa rukavima zasukanim iznad laktova i Stan Smith Adidas patike. U svojoj crveno-crnoj putnoj torbi nosi MacBook Air, slušalice Beats Studio by Dr Dre i mali neseser od štampanog platna. Farmerke otkrivaju savršenu guzu i kukove dečaka. U Tri srca, melodrami Benoïta Jacquota koju trenutno promoviše u Parizu, nosi te iste farmerke, doduše uz tanku belu lanenu bluzu ispod koje se providi crni grudnjak. Izgleda kao Patty Smith u Mapplethorpe verziji: razbarušena kosa koja joj zaklanja oči, ruke u džepovima. Iznenađena je ovim poređenjem, kaže da nije nameravala da je porede s njom. U filmu Tri srca sestra joj je Chiara Mastroianni, a majka Catherine Deneuve. Obe sestre su zaljubljene u istog poreskog inspektora (kog igra Benoît Poelvoorde). Charlotte igra lošu devojku koja zavodi svog zeta, a Chiara suprugu bez mane.

„Oh, ova fotografija za ELLE, već sam je zaboravila! Mnogo mi se sviđa!“, kaže Charlotte dok gleda sliku sebe i svog oca koja je snimljena za prvi članak koji smo objavili o njoj, davne 1985. godine. Potpisao ju je Gainsbourg lično, čime ističe „urođenu posebnost“ ove tada trineastogodišnjakinje. „Ona ima sve što je potrebno da bi se postalo zvezda mode: gracioznost, eleganciju, aristokratski britanski šik“, potvrđuje Marc Audibet, prvi dizajner koji je primetio njen manekenski potencijal i angažovao je za Ferragamo kampanju objavljenu u američkom izdanju magazina ELLE pre petnaest godina. U toj seriji obučena je kao žena, ne kao dečak. „Gilles Bensimon je od nje napravio neku varijantu Monice Vitti, fotografije su bile vrhunske“, tvrdi Audibet.

PageBreak

Charlotte Gainsbourg je jedna od retkih potomaka zvezda koja, pored svog pedigrea, ima još nešto više: onu neobjašnjivu gracioznost koju zovemo elegancijom. Kao i Monica Vitti, i ona ima nesvakidašnju lepotu: nesavršenosti su ono što njenom licu daju privlačnost. Ona je otmena i flegmatična Engleskinja koja izgleda kao da je prespavala obučena.

Ovu urođenu odliku obezbedili su joj roditelji koji su se bavili umetnošću. David, njen deda po majci, unuk je barona Thomasa Birkina. Po pravilima plemstva obrazovan je u Harrowu, baš kao Churchill, Nehru i svi muškarci iz ove porodice vojnika. Njegova rođaka, uzvišena Winifred Birkin, bila je ljubavnica princa od Velsa pre no što se zaljubio u Wallis Simpson. Kao komandant poručnik britanske kraljevske mornarice, David je nosio elegantnu vojničku uniformu: svetloplavu košulju, prugasti blejzer sa zlatnom dugmadi, mornarski kaput sa dvorednim kopčanjem i bele paradne cipele. Njegova ćerka Jane je šezdesetih prešla Lamanš i stil cele porodice Gainsbourg iskrojila prema pravilima oblačenja dece klana Birkin: bele Repetto cipele, izviđačke košulje, mornarski kaputi i blejzeri. Charlotte je preuzela svoje nasleđe: u prvom filmu njena mala prugasta majica prati ove dvosmislene kodove. „Za film Pour L’Effrontée Claudea Millera, kostimografkinja je došla kod mene kući da vidi kako se inače oblačim.“ Njen lik, Zazie, obučena je u oversize bele muške košulje upasane u suknje od teksasa, mornarske majice i iznošene patike za tenis. „U svakodnevnom životu ne nosim ništa osim farmerki. Ama baš ništa.“ A šta ako je mnogo toplo? „Onda šortseve.“ Zatim uz smeh dodaje: „Šortseve od teksasa!“ Ova opuštena garderoba stvorila je kul arhetip u kom se pronalaze vitke četrdesetogodišnjakinje ravnih grudi kako bi svojim nehajnim stavom olakšale sebi život. Na belo platno Charlottine „nehajnosti“ svako može da projektuje što mu je drago.

„Nikad se nisam usudila da živim u telu žene“, kaže. Dodaje da joj haljine ne stoje dobro, da ne voli svoje noge. A ni grudi. Da je garderoba takođe način da se prilagodite svojoj silueti. „U haljinama izgledam kao tegla.“ Bensimonove fotografije pokazuju da nije u pravu. Mantil i bež suknja, kosa koja otkriva delikatan vrat - i Charlotte je ženstvena, zlonamerna i nestvarna. Na tim fotografijama se vidi da androginost nije njeno jedino oružje, čak ni na filmu. „Oduvek imam utisak da sam nešto propustila. Nikad nisam bila tipična žena. Iz zakasnele adolescencije sam prešla u…“ U šta zapravo?

Poslednjih 40 godina njen klan odrasta i stari u farmerkama. Vreme kao da nije uzelo svoj danak na Charlottinom licu. Razbarušena kosa mlade devojke, nenalakirani nokti. „Lak za nokte mi je nešto neprihvatljivo.“ Da li njena ćerka Alice Jane misli to isto? „Njena generacija je vrlo ženstvena. Ona lakira nokte, ali pošto se još nije baš izveštila, samo na raspustu!“ A zatim, iznenada se zamislivši, Charlotte kaže da je zažalila što je počela da priča o svojoj ćerki.

„Mi još smo kao deca bili u žiži javnosti. Prikazivani smo kao porodica, naši odmori, kuće… Sve nam je to bilo normalno, nismo znali za drugo.“ Kao školarica je sa sestrom potpisivala knjige utisaka po hotelima u kojima su odsedali. „Veoma ljubazno od mog oca.“ Sa dvanaest je počela da radi i leta provodi po snimanjima. Filmovi njenog oca, očuha i ujaka (Andrew Birkin, prim. prev.) bili su joj letnje obaveze. „Majka mi je nedavno rekla da je, kada sam sa 13 godina tražila da idem sama u Kanadu na snimanje svog prvog samostalnog filma, bila zabrinuta i da je tražila savet od Catherine Deneuve, koja je glumila moju majku. Ova joj je odgovorila da treba da glumim u raznim produkcijama, a ne samo uz svog oca.“

Charlotte Gainsbourg prati kult planetarne popularnosti. Ova medijska princeza je formirana i školovana da živi među zvezdama. Kao da se ceo svoj život nalazi se na vrhu zgrade, gde su joj vetar i oblaci u visini očiju. Na stolu ispred nje je debela fascikla, svi članci koje je o njoj objavio ELLE, od njenih početaka 1985. godine, skoro kao intiman dnevnik. Upravo je u našem magazinu pokazala svoju seksualnost 1989. Godine 1996. je objavila da je trudna u članku za koji je fotografije radila Kate Berry, tada asistent fotografa, a 2000. je pričala o materinstvu.

„Jednom sam kukala kako naša porodica ne može da ima nijednu strast koja će ostati skrivena od javnosti i otac mi je strogo odgovorio da će i mene dočekati trenutak slave i da ću videti kako ću ga izgustirati.“ Ovu očevu rečenicu nikada nije zaboravila. Nikada nije ni zamišljala da može postojati nešto drugo osim spektakla. Nešto kao što je život, na primer.

Za razliku od Charlotte, njena deca Ben (17), Alice Jane (11) i Joe (3) nemaju slično iskustvo. „Mnogo smo ih štitili.“ Na pitanje koji je tip majke, saseca razgovor na tu temu zvaničnim tonom: „Nemam javnih stavova o sebi kao majci.“ Jedno nesmotreno pitanje sa naše strane i ponovo je neuhvatljiva.

Njena ćutnja zbunjuje novinare. Francois Baudot ju je uporedio sa čeličnom ptičicom koja je naučila da se veoma brzo zatvori i zaštiti. „Štampana reč može poprimiti ekstravagantne razmere, pa je se ona čuva“, kaže jedna njena prijateljica. Slava i njen obris iznad svega. Charlotte – vanzemaljac živi neokrznuta vremenom na planeti bez knjiga, bez politike i bez kupovine. Neki je nazivaju ćerkom Hermés tašne i Zippo upaljača. A zapravo, ona je vanbračna ćerka Petra Pana i Zvončice.

Prevela i priredila: Manda Javorina