Gola istina: Ispovest jedne od najpoznatijih porno glumica

Razgovarao sam sa Stoyom već puno puta do sada, ali ovo je bio moj prvi intervju i moram priznati, bio sam prilično nervozan. Čak sam pomišljao da pažljivo zapišem pitanja pre nego što je pozovem. Papir je ostao prazan.

Roditelji moje bake poreklom su iz Srbije i oboje su napustili Jugoslaviju nezavisno jedno od drugog da bi se sreli u Americi.Prabaka se prezivala Stojadinović, i to sam iskoristila kao svoje scensko ime. Da sam bila manje sebična tinejdžerka, verovatno bih je prethodno pitala za dozvolu. Jednom prilikom, iskreno sam joj rekla da koristim njeno prezime kao svoje u industriji za odrasle i delovala mi je kao neko koga to prilično zabavlja.

(Slatko se smejem u slušalicu dok bukvalno po treći put proveravam da li diktafon snima ovaj razgovor) Da li govoriš srpski?

Ne! Uopšte! Jezici mi nimalo ne idu. Mučim se prilično sa izgovorom. Srpski jezik je veoma kompleksan.

Jesi li ikada bila u Srbiji?

Jesam. Sletela sam na kratko na Aerodrom Nikola Tesla. Imala sam 22 godine i prvi put obilazila Evropu… Putovala sam poslom, pa sam slobodno vreme iskoristila za posetu Srbiji. Ponašala sam se isto kao i na svakom drugom mestu – radila sam na laptopu, skitala, razgledala, jela divnu hranu…

Pre koliko godina si bila tamo?

Šest.

Trebalo bi ponovo da te dovedemo!

Da, to bih veoma volela, već sam razmišljala na tu temu…. Ne bih da ureknem, ali recimo da sada mogu da pričam o tome. Bila sam pozvana da radim jedan film koji je trebalo da finansira Vlada Srbije, ali dogodile su se poplave pa je, logično, sva sredstva bilo potrebno iskoristiti za saniranje štete. Ali, bila sam veoma uzbuđena i voljna da radim taj film. 

Postoji li još mogućnost da se to realizuje?

Naravno. Čim bude bilo budžeta. 

Na čemu trenutno radiš?

Upravo sam u finalnoj fazi svog prvog seksualno eksplicitnog filma u kome sam ne samo glumica, već i rediteljka i to je jedna potpuno fascinantna avantura zato što je svaki momenat bio zapravo prilika da naučim nešto novo. Ipak, trajalo je duže nego što sam očekivala,upravo zbog toga što sam radeći na njemu puno učila. 

Kakvo je iskustvo prvi put raditi na filmu kao reditelj, a ne samo kao glumica?

To je potpuni haos! Zabavan je osećaj držati stvari pod kontrolom. Sama sam kreirala kostime, iz finansijskih razloga, ali i zato što sam tako htela… Ipak, kada smo krenuli u proces izrade, sve se iskomplikovalo.

Šta se dogodilo?

Pa, na primer, to da ne dolazi u obzir snimati seksualno eksplicitne scene u istom prostoru gde su deca. Morali smo da tražimo drugu lokaciju. 

Razumem. To stvarno može biti problem. 

Naravno! Zato smo sa planirane lokacije morali da se izmestimo na mesto gde smo mogli da radimo. Čak i uz postprodukciju nisam imala predstavu kako da prenesem poruku na pravi način i da istovremeno izrazim svoju umetničku slobodu. Kada sam to prevazišla, trebalo je da se uhvatim u koštac sa distribucijom, što je potpuno druga priča. Na meni je da adekvatno predstavim ono što sam uradila i vidim kako ostatak sveta gleda na to. Osetila sam ogroman strah zbog toga.

Mislim da ti imaš potrebno znanje, iskustvo i sredstva da publici to predstaviš na jedan respektabilan način.

O, nadam se da je tako! Za mene je sve to veoma stresno. Ispisala sam toliko reči o ovom projektu da bih jednoga dana sve to stvarno trebalo da postavim na neki blog ili nešto slično…

Sjajno je dokumentovati takve trenutke, a verujem da bi i tebi bilo zabavno.

Da. Sve se vrti oko mene. 

Da li si osoba koja je najviše fokusirana na stvari koje se dešavaju njoj lično?

Ne znam.

Budi poštena. Mislim da smo svi takvi. 

Verujem da je tako. Smatram da su ljudi prilično kontradiktorni dok se oslanjaju jedni na druge.  Haos je divna stvar. Oh, to je toliko složena tema…

PageBreak

Kako bi opisala sebe jednom rečju?

Poslednji opis koji sam dobila od drugih bio je da sam „iritantna“ i to me je nateralo da se od srca nasmejem (smeje se i sada, prim D. R). Ja sam živo biće, ali sebe posmatram u kontekstu svog rada, a on podrazumeva eksplicitan sadržaj i to definitivno nije ono što želite da vaše dete gleda kad je kod kuće. U stvari, čekaj! Moram da objasnim ovo! U idealnim uslovima, deca ne gledaju ništa što ja radim jer se njih to u tom uzrastu mnogo i ne tiče, ali svakako to nije nešto čemu bi trebalo da budu izložena. 

A kad si ti prvi put bila izložena takvim sadržajima?

Moja mama pripada onom redu feministkinja koje snažno veruju da tvoje telo pripada tebi i da s njim možeš da radiš ono što smatraš ispravnim. Vodi računa da ne povrediš druge, ali radi kako osećaš, to je njeno geslo. Nemam baš svesna sećanja o tome kako sam zamišljala seks, ali prva stvar koje mogu da se setim jeste knjiga Jane sexes it up!a našla sam je među feminističkom literaturom kada sam imala dvanaest godina. Potpuno me je „oduvala“! Ta knjiga govori o ženama i njihovoj seksualnosti o čemu su sa mnom retko kada pričali i ona je bila tako ženstvena, ženstvena, ženstvena. Suočila me je sa toliko kontradiktornosti i nepoznanica i verovala sam da je čarobna. Posle toga, naravno, na red je došla Jenna Jameson. Videla sam je kada sam imala šesnaest godina, kod drugarice na Playboy TV-u. Signal je bio blokiran, tako da sam zapravo videla soft core. Prvi hard core videla sam tek kada sam razmišljala o tome da se upustim u svet pornografije. Otišla sam u video klub PLV video, koji više ne postoji, i iznajmila Pirates (Digital Playground), Fashionistas (EvilAngel) i Jack The Rippers Step Girl i tako završila  sa pristojnom kolekcijom filmova. Volela sam filmove od Evil Angels, ali sam iskreno bila zabrinuta može li moje telo zaista da „uradi“ sve te stvari. Kada sam se dopisivala sa ljudima iz industrije za odrasle za koje sam radila, to sam im i rekla, a oni su mi odgovorili da im uvek slobodno i iskreno kažem sve sa čime se ne slažem ili nisam komforna. Odgovorila sam im:„To je sjajno, ali želim to napismeno.”

Kako je to funkcionisalo?

Poslali su me u Los Anđeles i snimila sam 20 minuta sa jednom ženom, ali među nama nije bilo hemije i onda sam prekinula. Nisam želela da se petljam u pornografiju dok se studio sa kojim sam sklopila ugovor nije zauzeo za mene. Bila sam srećna da sa njima sklopim ugovor i dali su mi slobodu. U Sjedinjenim Američkim Državama ne mogu da te primoraju na seks s nekim, tako da sam baš mogla da biram s kim ću to raditi pred kamerama. 

Kakvo je tvoje mišljenje o seksu, generalno?

Seks može biti čudesan, ali isto tako može biti i sredstvo da vas neko povredi, slučajno ili namerno. Kada dođe do dogovora, umem da budem prilično popustljiva sve dok ne dođe do toga. Kao osoba imam potrebu da izrazim svoje želje, ali o tome svakako treba razgovarati sa partnerom.

Ponekad svakodnevni seks može biti komplikovaniji od svakodnevnog života. Šta misliš o tome?

Slažem se! Kada si u vezi, možeš bezrazložno da ćaskaš sa tom osobom ili da joj baš rovariš po mozgu da bi saznao kakva je. Kuvanje je, na primer, dobar način da se vidi kako stoje stvari. Možete da naručite hranu i da se lepo zabavite ili ćete pak da odete zajedno u nabavku, a onda da sve te namirnice perete, ljuštite, spremate i uživate u njima uz dobro vino…

Da, postoji velika razlika između ta dva momenta.

To je suština intime. 

Seks pred kamerom ili seks sa nekim koga voliš. Da li je velika razlika?

Imam 28 godina. Iskusila sam romantične veze, bila u dugim vezama, imala neobičan odnos sa ženom koju bih opisala kao svoju najbolju prijateljicu s kojom nikada nisam imala seks, ali smo spavale u istom krevetu. Imala sam razne fizičke odnose, oni su kao „brčkanje“ u Hackneyvim slikama, tako da ne mogu da kažem da postoji velika razlika između toga i seksa pred kamerom.

Seks pred kamerom je performans za onoga ko ima taj luksuz da to gleda iz svoje fotelje, iza zaključanih vrata, spuštenih roletni. I dok masturbira, on iskazuje svoje pravo ja. Kada je druga osoba umešana u sve to, onda se ljudi ponašaju drugačije. Ako to poželite da zabeležite na bilo koji način, svaki ugao posmatranja promeniće vaše ponašanje, i to je prirodno. Svaki put kada imate seks, on će biti drugačiji, u zavisnosti od gomile ljudi koja sve to dokumentuje. Na uobičajenom setu snimanja filmova za odrasle obično je četvoro ljudi iza kamere, ali nekada ih može biti i četrdeset. I onda kada se to jednom snimi i distribuira, biće dostupno milionima ljudi na internetu. Dovoljno je da izguglate moje ime i videćete me kako upražnjavam seks.

Da li te otud mnogo ljudi prepoznaje? Prilaze li ti na ulici?

Ne znam. Ponekad imam osećaj da me gledaju, a nekada čujem kako izgovaraju ime Stoya, ali znaš, ja živim u Njujorku i tamo mnogo toga zvuči kao Stoya. Istina, ponekada mi ljudi i priđu jer znaju ko sam, ali to se dešava retko kad.

Sve kostime u filmu uradila si sama i pošto sam ih video, mogu slobodno da tvrdim kako su sjajni. Da li bi volela da se više posvetiš dizajniranju odeće?

Nisam pravila kostime za film „od nule“ i to želim da istaknem. Jednostavno, uzela bih neke odevne predmete na koje bih naišla i preradila ih na svoj način. Iznenađuje me koliko neki komadi nisu praktični za seks, kožni na primer. Da li je osoba koja je napravila kožne gaćice ikada bila u situaciji da joj zglobovi budu vezani za sto i da u tom trenutku shvati kako je te gaćice jednostavno nemoguće skinuti? Dakle, pitanje je kako mi stvarima određujemo svrhu jer čak i ako su manje lepe, mogu biti funkcionalnije.

Slažem se.

Sve posmatram iz ličnog ugla, ali ako sam već vezana, volela bih da mogu da skinem gaćice, a da ne moraju da me odvezuju. 

Znam. Mrzim to.

Grozno, zar ne?

Apsolutno. To potpuno ubije momenat.

Kakva gnjavaža. Toliko truda uložiš u to vezivanje, a onda se to dogodi.

Znam. Stigneš do te tačke i onda šta?

Uvek možeš da ih isečeš, ali onda si bacio pare koje si dao za njih.

I potrebno je da pri ruci imaš nož, što sa mnom nije slučaj…

Mogao bi da iskoristiš kuhinjski nož.

Kada bi morala da navedeš ime nekog dizajnera čiji te rad posebno inspiriše, ko bi to bio?

Vivienne Westwood, definitivno. Obožavam ne samo njen rad, već pre svega činjenicu da uvek ide protiv kapitalističkih brendova kakav je Chanel, na primer, i svima poručuje da odjebu. Pravi pankerski duh!

Seks i pank rok kroz ono što Vivienne radi… to prilično liči na tebe.

Da.

Da li si ikada imala ružičastu kosu?

Ne baš… Htela sam jednom da se ofarbam tamnoplavom farbom na bazi povrća, ali sve se završilo bojom lavande, tako da sam na kraju ličila na lujku sa kosom između boje maslačka i sedokose starice.

Fascinantan miks.

Zato sam sada brineta.

Kakvu muziku voliš? 

Nisam baš zainteresovana za muziku. Svaki čas naiđem na nekoga čija mi se muzika dopada i puštam je ponovo i ponovo. Trenutno su to Cross My Heart i Hope to Die. Ne znam zašto mi se to sviđa, valjda zato što smo i oni i ja pomalo morbidni. 

Slušaš li različitu vrstu muzike ili postoji pravac koji voliš?

Ne znam. Volim različite vrste muzike. Neko me je navukao čak i na turbo folk. Sretala sam se sa njim i ranije, ali očigledno ne u pravom trenutku.

Postoji li zaista ikada pravi trenutak za to?

Da. Slušala sam to danima zajedno sa momkom s kojim sam se zabavljala. 

Nisam znao da tako mnogo ljudi van Srbije zna za turbo folk, mislim da ne bi ni trebalo, ali svakako je impresivan podatak.

To je neverovatno. Kao i sve ono što smatram dosadnim kod pornografije i onda otkriješ tri-četiri filtera i napraviš bombu. Fascinantno.

Znam da ti i Kayden Cross imate online book club. Šta trenutno čitaš?

Book club je bio šala u jednom videu. (Smeh) Trenutno ne čitam ništa. Završila sam knjigu eseja Lin Tillmann i nisam bila zainteresovana za intervju, samo za njene eseje, a možda me zapravo samo interesuje Lin Tillmann kao osoba. 

Ko je Stoya koju bi volela da vide svi? Na šta si posebno ponosna?

Moram da se nosim sa svojim poslednjim filmom jer je kompaniju za koju sam ranije radila kupila veća kompanija koja je praktično napravila tube sajtove koji dozvoljavaju ljudima da gledaju porno filmove besplatno i te sajtove popularizovala je besplatnim sadržajem, a onda je produkcijskim kućama rešila da naplati reklamni prostor. Produkcijske kompanije rado su platile reklamni prostor, ali su onda novac zarađen od reklamiranja na tube sajtovima iskoristili da bi kupili druge produkcijske kompanije. Sve je doseglo tačku korumpiranog monopola sa čim se uopšte ne slažem i zato nikome ne bih preporučila nijedan od tih filmova, niti bih ikome preporučila da plati da ih gleda. Kažu da sam uradila jako grub film za Evil Angel sa Johnom Satllianom, Veracious 2, ali to definitivno nije film za svakoga. Veoma je agresivan, bavi se temama nasilja, bila sam u submisivnoj ulozi, ali ako ste u tom fazonu, dopašće vam se. A jednoga dana na red će doći i Graphic Fictions, moj film. Onda ćemo pričati šta je to, osim toga što u samom naslovu možemo videti ko sam ja u stvari. Ovaj film zapravo je reakcija na današnje tržište. Danas jednostavno možete da odete u seks shop ili na internet i da kupite MILF DVD, ili hairy DVD. Stvarno sam umorna od tih kategorija i želela sam da napravim film koji bi zadovoljio sve to, ali bez etikete.

Da li je ovaj film na neki način biografija tvog seksualnog ljudskog bića?

Možda. Mislim da kad god radiš na nekom projektu, uneseš nešto biografsko u njega. Sada zvučim kao da sam išla u umetničku školu…

Ne samo to, već i kao da si završila književnost i psihologiju.

To se uvek dogodi. Jednostavno skliznem u to. Obećaj mi da ćeš me zaustaviti ako…

Ne brini, hoću…

U tom filmu definitivno ima puno mene, zbog čega se i najviše plašim da ga podelim sa drugima.

To je kao da donosiš dete na svet.

Da. I sigurna sam kako nikada neću imati petlje da čitam komentare.

Obećavaš li da ćeš mi dozvoliti da zavirim prvi i kažem šta mislim?

Naravno.

Tekst: Dušan Reljin