Da li su konstantne poruke i ljubomora znak da je partneru stalo ili alarm za uzbunu: Kako prepoznati toksičnu vezu?

Živimo u kulturi opsednutoj romantičnim odnosima i ljubavnim uparivanjem, a s obzirom na to da nas ništa ne dovodi u takvo stanje apsolutne euforije kao leptirići u stomaku kad pronađemo nekoga s kime bi ljubav mogla biti moguća, nije ni čudo da to postaje haotično središte naših svetova.

No kada veza počne da sazreva i ono prvo hormonalno bunilo gubi na magiji, tek se tada magla počinje pomalo rastvarati i kreće istinsko upoznavanje osobe s kojom smo odlučile, barem na neko vreme, da delimo život. I ponekad je ono što pronalazimo ispod maske prvih nežnosti i brige daleko manje idilično nego što bismo ikada pogodile u onim prvim danima buđenja ljubavi. Nijedna veza nije bez svojih problema, ali kako prepoznati da smo zavolele nekoga ko nam čini štetu?

Problem je u tome da sitne zlobe ne isključuju trenutke nežnosti, nećemo naglo prestati da volimo osobu jer joj ponašanje ulazi u opasne vode, a nevoljkost da prihvatimo koliko je odnos loš za nas, i koliko smo pogrešile u proceni osobe koju smo zavolele, može nas zadržati u odnosu daleko duže nego što bismo u njemu trebale da budemo.

Kako prepoznati šta su osnovni znakovi emocionalnog zlostavljanja?

Naređenja – osim ako imate vrlo specifičan fetiš i ta dinamika ostaje u gabaritima predigre na koju ste svesrdno pristale, nema situacije u kojoj bi vam bliska osoba trebala izdavati naređenja. Ako osećate da umesto dogovora i molbe imate posla s imperativima, to je prilično ozbiljan znak za uzbunu.

Silent treatment – odbijanje otvorene komunikacije nakon sukoba; ignorisanje, lupanje vratima, nestajanje na nekoliko sati ili dana, takođe su oblici zlostavljanja i izazivanja osećanja krivice koji nijedna odrasla osoba ne bi trebala sebi da dozvoli.

Kontrola – od suptilnih komentara koji usmeravaju naš izgled ili garderobu, preko finansijske zavisnosti, do toga da partner utiče na to kako i s kime provodimo vreme, zlostavljači će na sitno prekrajati naš život dok ne dođemo do toga da se više ne prepoznajemo.

Izolacija – kako bismo ostale vezane za partnera (ili partnerku), toksična osoba će nastojati da nas odvoji od drugih ljudi u našem životu, posebno onih koji bi mogli da vide šta nam se događa i pokušaju da intervenišu. Što se usamljenije osećamo, to snažniju zavisnost razvijamo od partnera, i teže nam je da izađemo.

Uvrede i povrede – nema situacije u kojoj je u redu da nas neko s kime smo intimne vređa na bilo koji način, ali ponekad verbalne povrede dolaze u teže prepoznatljivim oblicima neugodnih šala koje osoba ne napušta čak ni kada eksplicitno izrazimo da nas te reči bole.

Gaslighting – jedna je od osnovnih zlostavljačkih strategija kojom se uverava druga osobu da greši u svojim utiscima, da je nešto pogrešno shvatila, da joj je percepcija zamagljena. Jer kad jednom počnemo da sumnjamo u vlastita osećanja i doživljaje, padamo sve dublje pod kontrolu.

Ljubomora – malo rekreativne ljubomore može biti slatko, ali kada se manipulacija ljubomornim ispadima, kao i izazivanje ljubomore kod partnerke ili partnera pretvori u traumatičnu igru šaha koju ne želimo igrati, vreme je da preispitamo odnos.

Poniženje – uskratiti pažnju, pogled ili dodir može biti silno bolno kada je reč o osobi koju volimo jer nas ti negativni postupci poništavaju i čine nesigurnima, stvarajući osećaj krivice. A za bonus zlostavljačke bodove, sitne poražavajuće postupke nam mogu priuštiti u društvu, stvarajući često generalnu nelagodu, taman u meri da je svi osetimo, a da se niko ne usudi da nešto preduzme. A kako smo same meta otrovnih iglica, samo ćemo se osećati krivima.

Iako znamo da je zlostavljanje sveprisutno i da zlostavljači gotovo nikada ne izgledaju onako kako bismo očekivale, teško je prepoznati što nam se događa kada se događa nama. A osećanja srama spreče nas da osvestimo situaciju, potražimo pomoć i podršku okoline, i uklonimo se iz nemogućih uslova.

Kada je FKA Twigs konačno progovorila o zlostavljanju koje je trpela uz Shiju LaBeoufa, istakla je koliko joj je bilo teško da uvidi koliko je odnos bio užasan delom jer nikada o sebi nije razmišljala kao o ženi kojoj bi se 'tako nešto moglo dogoditi'. Ali upravo je zato javno iskoračila sa svojom pričom, da bi nas sve podsetila na zastrašujuću činjenicu da niko ko se ikada našao u zlostavljačkom odnosu nije to očekivao, a može se dogoditi bilo kome. Čak i najveći horor od veze nekada je imao leptiriće, kasnonoćne slatke prepiske i zajedničke maštarije o budućnosti, pre nego što se pretvorio u pakao. I nikada nije krivica na osobi koja zlostavljanje trpi.

Ljubavni odnosi trebali bi da budu lepa nadgradnja u našim životima, prostor sigurnosti, utočište, dimenzija naše stvarnosti zbog koje se osećamo dobro, snažno i samouvereno. Ako nas odnos čini nesigurnima, jadnima ili nam nanosi bol, važno je znati da postoji samo jedna moguća reakcija, a to je – raskid. Ako pak osećate strah i anksioznost od reakcije svog partnera ili partnerke na odlazak, potražite pomoć svojih prijatelja i porodice da vam pomognu da izađete iz takvih odnosa i situacija, ili se obratite službenim instancama kada je reč o zlostavljanju.

Čak i ako mislite da 'nije tako strašno', zapitajte se jesu da li su to reči kojima biste želele da opišete ljubav?

Verujte da zaslužujete neuporedivo bolje od onoga što vam je ova veza priuštila, i podsećajte se svaki dan da nimalo krivice i odgovornosti ne leži na vama. Zaslužujete ljubav i sreću, a ako uz osobu s kojom ste u vezi iole sumnjate u sebe i ono što zaslužujete, vreme je da je se oslobodite. I kad se malo oporavite i ponovno naučite da vidite vlastitu lepotu i uživate u njoj, čekaju vas prekrasne stvari.