Godinama je najveći strah radnika bio da će izgubiti posao. Danas se tom strahu pridružio još jedan: strah da će ostati zarobljeni na poslu koji ih više uopšte ne motiviše. Ugovor za stalno ili prolazak na državnom konkursu nekada su značili stabilnost, mir i, pre svega, uspeh. Međutim, u mnogim sektorima zavladala je nova vrsta nesigurnosti. Ljudi se više ne plaše otkaza, već toga da će ostati zaglavljeni na istom mestu, bez ikakve šanse za napredak.
Ova poslovna nesigurnost nema toliko veze sa gubitkom posla, koliko sa stagnacijom. Podaci pokazuju da nezadovoljstvo poslom raste širom sveta. Gallupov izveštaj o stanju na globalnom tržištu rada za 2026. godinu pokazuje da se samo 20% radnika u svetu oseća ispunjeno i angažovano na poslu, što je najniži nivo od 2020.
Prisutni, ali bez želje
Razočaranje na poslu ne dolazi uvek u obliku klasičnog, ekstremnog sagorevanja (burnout) ili momentalnog davanja otkaza. Ono se češće neprimetno šunja: to su ljudi koji uredno ispunjavaju svoje obaveze, ustaju rano i rade, ali su izgubili želju za rastom. Gallup ovaj fenomen naziva - quiet quitting (tihi otkaz) - neka vrsta nečujne ostavke, gde zaposleni ostaju u firmi, ali su se emotivno potpuno isključili.
Digitalizacija i automatizacija su ubrzale svet, ali ne i napredovanje u karijeri. U mnogim sektorima, naročito među visokoobrazovanim stručnjacima, osećaj je paradoksalan: rade naporno, a napreduju minimalno. Decenijama je ideal bio pronaći stabilnu poziciju i čuvati je. Međutim, nove generacije više ne traže samo stabilnost. One žele učenje, dinamiku, izazove i osećaj da se razvijaju. Kada toga nema, javlja se vrsta zasićenja koju je teško objasniti. To nije mržnja prema poslu; to je apatija.
"Gde vidiš sebe za pet godina?" Na istom mestu.
Ova apatija donosi stvarne posledice. Gubitak motivacije smanjuje produktivnost, pa čak utiče i na mentalno zdravlje. Ovaj problem ne pogađa samo mlade. Javlja se i kod iskusnih profesionalaca koji osećaju da su prebrzo stigli do svog maksimuma. Zato je ova nova poslovna nesigurnost mnogo kompleksnija od straha od nezaposlenosti - jer spolja često nije vidljiva. Neko može imati odličnu platu, ugovor za stalno, a da u sebi i dalje nosi ogroman nemir. Nemir koji dolazi sa pomisli da će za pet godina sve biti potpuno isto.
U galeriji otkrijte detalje za radni sto iz Zara Home kolekcije.
I taj osećaj se savršeno nadovezuje na modernu anksioznost: strah da stojimo u mestu dok se sve oko nas menja. U eri opsednutoj produktivnošću, rastom i konstantnom evolucijom, stvarni strah više nije pad. Stvarni strah je ostajanje na istoj tački.
Izvor: ELLE Spain
