Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Život i ljubav

Zašto izbegavamo istinu?

Autor Ana Dodig
Autor Ana Dodig

Uvek postoji neka istina iza "samo sam se šalio“, neko znanje iza "ne znam“, neka emocija iza "ne zanima me“ i neka bol iza "dobro sam“... Zašto onda lažemo?

Izvor: Foto: Shutterstock

"Pročitao sam i slažem se sa uslovima."
"Dobro sam."
"Silazim za pet minuta."
"Divan je poklon."
"Baš ti dobro stoji ta haljina."
"Ništa ne osećam prema njemu."
"U ponedeljak krećem sa dijetom."
"Šalila sam se."
"Istrošila mi se baterija."
"Obećavam da se neću smejati."
"On je samo moj dobar prijatelj."
"Kako ranije nisi video te čizme, pa kupila sam ih pre dve godine."
"Naravno da te volim."
"Ja ne lažem."

Da li su vam je poznate ove rečenice? To su najčešće laži koje svakodnevno saopštavamo, nekad promišljeno, a češće instiktivno, gotovo refleksno. Često blefiramo da imamo sposobnost koju nemamo, glumimo potpunu sigurnost o nečemu što ne znamo dobro ili pokazujemo turisti put iako nismo sigurni da je pravi.

Svi koristimo tzv. "baštovansku laž" (termin koji koristi istraživačka laboratorija univerziteta Cornel) da završimo konverzaciju ili sačuvamo obraz: "Moram da prekinem, gleda me policajac". Dobro vam je poznata i takozvana kontekstualna laž kada kažemo samo deo istine istrgnute iz konteksta i obično tada koristimo sarkazam: "Aha, sam sam pojeo celu čokoladu", a često i preterujemo: „pojeo je na koktelu sam 20 ćevapa“, a u stvari, pojeo je 5-6.

Ko to tamo laže?

Laž je selektivna ponovna kreacija realnosti. Svi to rade, razlika je samo u frekfenciji, izboru žrtve i stepenu laži. U šminkanju istine neki često preteraju. Laže nas statistika, mediji, deca, političari (naročito pred izbore), marketing eksperti, prodavci, kolege na poslu... ali lažemo i mi. Ljudi, kao socijalna bića, imaju neverovatnu sposobnost da budu neiskreni i manipulišu tuđim očekivanjima.

Laganje je mehanizam preživljavanja u socijalnom svetu. Neistine utiču na vaspitanje dece, izbor partnerske veze, mogu da uslove našu karijeru ili čak utiču na izbor polovnih kola. Lažemo u proseku kao što peremo zube, par puta dnevno, a neki i mnogo češće. Adolescenti čak lažu svoje roditelje u svakoj drugoj konverzaciji, a na drugom mestu po broju laži su parovi. Ovde se istina zaobilazi u svakoj trećoj konverzaciji i to najčešće o prošlim partnerima. Žene, naravno smanjuju broj, dok muškarci tu cifru menjaju po potrebi – partnerkama smanjuju, a prijateljima povećavaju.

Dok neke laži pojačavaju trenje u odnosima među ljudima, druge predstavljaju socijalne lubrikante, olakšavaju odnos i čine da se sagovornik oseća srećnijim. U pitanju su pohvale koje ulepšavaju stvarnost. Ove male, slatke, bele, bezopasne laži su vrlo česte, a što nam je osoba bliskija situacija je obrnuta. U braku, na primer, ustupaju mesto velikim, crnim, istina retkim, ali opasnim lažima.

Iako muškarci i žene lažu podjednako, žene to rade više da zaštite nečija osećanja, a muškarci govore neistine da bi ostavili dobar utisak. U tipičnoj konverzaciji između dva muškarca osam puta su češće laži o sebi nego one o drugim ljudima. Mladi, ekstrovertni i društveni ljudi lažu više, a to ređe čine visoko odgovorni i oni skloni depresiji. Samoobmana, posebna vrsta laži, ima zaštitnu funkciju i predstavlja osnov dobrog mentalnog zdravlja, slažu se psiholozi.

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity