Niko ne voli teške razgovore i raskide, ali su oni neophodni da bismo na zdrav način završili odnos. Izbegavanje neprijatnih krajeva gradi nezdrav obrazac nedovršenih odnosa, koji nas drže u prošlosti. Ako veza u jednom trenutku prestane iz kog god razloga da nam odgovara, ne znači da u njoj ništa nije bilo vredno i da ne zaslužuje barem jedno: „Drago mi je da smo se upoznali, ali osećam da nismo jedno za drugo.“Završavanje nam dozvoljava da uplovimo u nove početke.
Ghosting se vrlo često povezuje sa izbegavajućim obrascem afektivne vezanosti. Obrasci afektivne vezanosti formiraju se u ranom detinjstvu kroz odnos sa roditeljima ili starateljima i utiču na način povezivanja i uspostavljanja bliskosti u odraslom dobu. Osobe izbegavajućeg stila afektivne vezanosti beže od bliskosti, ne zbog toga što sa drugom osobom nešto nije u redu, nego zbog svog unutrašnjeg konflikta. Taj strah od bliskosti može da nastane zbog načina na koji nam je ljubav iskazivana u detinjstvu. Ukoliko smo odrastali sa roditeljima koji su bili emocionalno nezreli i nisu imali zdrave granice, možda smo često kao dete preuzimali odgovornost za njihove emocije i brigu za to da mama ili tata budu srećni i da budu dobro. Nakon toga, kada odrastemo, naravno, potrebna nam je bliskost kao i svima drugima, ali ispred toga mogu da stoje razna bazična negativna uverenja, na primer, da intimnost predstavlja obavezu, gušenje i gubitak svog JA. Bez obzira na to, osobe koje imaju ovaj obrazac na samom početku odnosa mogu da budu vrlo brižne, ali s obzirom na to da tu brigu o drugima naučeno osete kao obavezu, brzo dođe do osećaja preplavljenosti i odatle poriv za iznenadnom distancom.
Osobe izbegavajućeg stila afektivne vezanosti beže od bliskosti, ne zbog toga što sa drugom osobom nešto nije u redu, nego zbog svog unutrašnjeg konflikta.
Ovo nije opravdanje za osobe koje „ghostuju“, niti je osuda ljudi sa izbegavajućim obrascem afektivne vezanosti. Ghosting možda jeste samozaštita osobe koja tome pribegava, ali je neadekvatna i problematična jer ide na štetu tuđih osećanja. Bitno je istaći da ukoliko vam se desi da neko prosto prestane da se javlja, u najvećem broju slučajeva zaista nije problem u vama, nego je problem u osobi koja na ovaj način prekida odnos, bez obzira na razlog koji ima za to. Ovakvo dešavanje može da bude okidač za vraćanje ili intenziviranje straha od napuštanja, a za neke osobe može da bude i oblik retraumatizacije, pa je u tim trenucima vrlo važno potražiti podršku i stručnu pomoć.
Ukoliko se osoba koja je prekinula kontakt opet odjednom javi, ne mora da znači da je spremna za vezu. Vrlo moguće da će se isti ciklus opet ponoviti, čim se bliskost pojača. Ne možemo da tvrdimo kako se takva osoba neće nikada promeniti, ali se ne može i neće promeniti magično, nego sa svesnošću šta radi i kakve su posledice takvih postupaka i nakon toga predanošću i istrajnošću u radu na sebi uz podršku.
Ghosting možda jeste samozaštita osobe koja tome pribegava, ali je neadekvatna i problematična jer ide na štetu tuđih osećanja.
Naravno, u našim fantazijama možemo da se nadamo kako će ta osoba da shvati da smo mi jedno za drugo samo ako budemo dovoljno razgovarali, samo ako nas sasluša i ako se mi dovoljno potrudimo. U realnosti, verovatno ste samo naišli na osobu koja u datom trenutku prosto nije spremna za dugoročni odnos i nema veštine komunikacije koje su potrebne za vezu u kojoj se međusobno ukazuje poštovanje.
U zdravim vezama normalno je da se polako otvaramo, zbližavamo i delimo stvari, svojim tempom. Zato, ukoliko se nađete u ovakvoj situaciji, setite se da je ljudski imati potrebe u vezi i da niste previše zahtevni.