UVODNA REČ GLAVNE I ODGOVORNE UREDNICE ELLE MAGAZINA: "Izlazak iz zone komfora u bilo kom segmentu gura nas samo napred"

Da li verujete u procese i vežbate li strpljenje?

Koliko puta na dan pomislite kako biste voleli da znate kako će izgledati početak i kraj nekog procesa, dana, odluke, života, što naravno sa sobom vuče brzinu i verovatnu ušuškanost. Većina sa kojom sam pričala, svakodnevno.

Nedavno sam počela da radim na procesima, razumevanju i uživanju u istim, i koliko god to htela ili ne, svaki propust ili pogrešan korak uočavam više nego inače. Kažu, treba mi strpljenje.

I baš sam imala sreću da uočim neke vrlo zanimljive koji se potkradaju u raznim postupcima, a opet da osvestim sve njihove vrste. I dalje govorim o procesima.

I dok zatvaramo ovaj martovski broj, razmišljam kako Tića, grafička direktorka, i ja tek kada sednemo da pripremamo binder - final stranica za print, osvešćujemo šta smo uradile i koje smo sve procese savladale. A još mi je zanimljivije to što po izlasku broja treba da prođe sigurno nedelju dana kako bismo ga pažljivo iščitale. I svaki put kada to uradimo, pogledamo se uz komentar: „Joj, bre, baš je dobro!“

Izgleda da je to naš proces.

A ova tema došla mi je na pamet dok sam prevodila intervju Naomi Campbell koja je i zvezda naslovne strane u ovom broju i koja je svoju karijeru, pre 40 godina, započela upravo na Elle naslovnici. Ona govori o svojim procesima kroz koje je prošla i strpljenju kom se učila ne bi li postigla sve što do sada jeste i što i dalje radi. Govori o godinama u kojima je postala majka i pronašla delove sopstvenog bića koje još uvek istražuje dok veruje u sebe, ali i u druge.

Sa druge strane, otkad se učim tom čudnovatom strpljenju, u tom svom vežbanju shvatam koliko mi je sve nekako smireno i smisleno. Teža strana istine jeste to da se ozbiljno trudim.

Čvrsto verujem da nas izlazak iz zone komfora u bilo kom segmentu gura samo napred, te otuda i moja želja da vas bocnem tamo gde su i ovog puta mene sve divne autorke čije ćete snažne reči naći na sledećim stranicama.

Ivana i Brana. I Jelena i Maja. Tara, Natalija. I Naomi. A to ste bile i sve vi koje ste mi pisale, što je bio momenat osvešćenja koliko naše/moje reči utiču na vas. Koliko vam znači pažnja, želja, obraćanje i da vas neko vidi. Ne brinite, jer mi smo oči otvorile širom, ne bi li sve vi stale u taj pogled.

I dok gledam ovaj broj, opet sa osmehom kažem Tići: „Proces je uspeo!“

TAGOVI