Nekada davno (otprilike pre desetak godina) postojalo je zlatno doba društvenih mreža kada je Facebook bio dominantna platforma, Instagram nova „beba“, a Twitter mesto za intelektualnu razbibrigu i diskusiju. Organic je radio sjajno, mogli smo se igrati sadržajem, ne razmišljajući puno o konkurenciji i analitici, a hejtera kao da nije ni bilo, ili su bili nevidljiva manjina. Godine su prošle i svet društvenih mreža dobio je nove igrače (Snapchat, Tik Tok, Threads), iznedrio svoje „stručnjake“ aka influensere i postao ozbiljan biznis koji trenutno broji 4.9 milijardi korisnika. Sklona sam da kažem da to nisu korisnici, već zavisnici (a tu ubrajam i sebe) koji su svesno ili nesvesno odlučili da mrežama daju 5,7 godina svog života.
Da, umesto da nam te godine odu na nekoliko putovanja, učenja novih veština, upoznavanje novih kultura i ljudi, mi smo odlučili da ih „bacimo“ na sate skrolovanja, slanja reelsova, lajkova i shareova. Jer, oprostite, ali na to se svede 90 odsto onoga šta prosečan korisnik konzumira u social media svetu.
Ovde ne govorim o brendovima, niti ljudima koji su mreže pretvorili u kancelariju i novac od kojeg žive. Ne, ovde govorim o običnom korisniku koji u proseku provede dnevno 145 minuta, bilo na „Fejsu“, Instagramu ili TikToku. Ima li tu mesta za promene, odnosno za svet u kojem ćemo manje hipnotisano gledati u ekran, a više u sagovornika, knjige, prirodu? Ja bih rekla da ima (moram ipak da naglasim kako sam po prirodi optimistično biće). Već neko vreme primećujem kako se kod ljudi (za tinejdžere još uvek ne vidim spas) javlja momenat buđenja, u kojem shvatamo koliko smo zavisni i koliko nas je virtuelni svet obuzeo. Počeli smo da primenjujemo digitalni detoks, brišemo aplikacije iz telefona, ograničavamo vreme koje provodimo na mrežama, te iako su to sve sitni koraci koji nisu toliko disciplinovani, jesu promena i neko osvešćivanje. Da li to znači kako će mreže nestati?
Nažalost, ne. Ali da će opstati samo one koje nude neku vrednost, rekla bih da je najrealniji scenario. Danas je velikom broju ljudi „Fejs“ na autopilotu, imamo ga čisto jer je to „prva“ mreža i malo smo sentimentalni, ne koristimo je sem da virnemo na feed, ali Mark nas je dodatno iznervirao konstantnim eksperimentisanjem i činjenicom da vidimo vrlo malo organic sadržaja, naspram plaćenih oglasa. Twitter? Slobodno može da se zahvali Elonu koji je doprineo da pasionirani „tviteraši“ polako počnu da se isključuju sa ove mreže. Instagram? Opstaje, ali rekla bih stagnira, jer promene nisu usledile (Threads je više kao bug nego kao inovacija), dok Snapchat jelte samo postoji u Google Play prodavnici. TikTok? Ovo je mreža koja bi do 2026. mogla da preotme „Fejsu“ prvo mesto po broju korisnika. Međutim, naglašavam da je to moje mišljenje, meni TikTok strašno liči na Snapchat i kada vam je većinska baza korisnika vrlo mlada, ispod 24 godine, teško je predvideti kako će se ova mreža u narednim godinama razvijati. Jer znamo kako mladima pažnja lako sklizne sa jedne zanimacije na drugu.
A LinkedIn?
Kada me je draga, bivša koleginica koja trenutno kroji svoj karijerni put u Parizu, a koja je majstor za storytelling na Instagramu, nedavno „iscimala“ na LinkedInu, trebalo mi je malo vremena da shvatim kako mi Ana zapravo piše tamo, a ne na Instagramu, i još toliko da shvatim da je ona upravo online na toj mreži. Govorimo o petku, o Parizu i tome da je jedna Instagram carica i party manijak na LinkedInu. Usledilo je dopisivanje iz kojeg sam saznala da sav fashion svet u Parizu na ovoj mreži i doživljava je kao svojevrsnu ličnu kartu u online svetu. Samo nekoliko dana nakon toga, drug koji je inače operisan od mreža (da, takvi carevi i dalje postoje i treba im čestitati i zavideti im) me je pitao šta se to dešava sa LinkedIn mrežom, nakon što je primetio da dosta njegovih poznanika i kolega sve više vremena provodi baš na ovoj platformi. Okej, nije ovo merilo da li će neka mreža opstati ili ne, ali LinkedIn je definitivno društvena mreža koja je od starta nudila neku vrednost, držala se svoje niche, odnosno toga da je poslovna mreža i bila nekako neiskvarena. Kada je startovala 5. maja 2003. godine mnogi pa i ja su je doživljavali kao „dosadnu“ platformu koju nikada neće koristiti. Njen rast samim tim nije bio očekivan kao kod drugih koje su prevashodno bile tu da nas zabave, informišu i povežu.
Neki su LinkedIn zvali „krindž Reddit“, a drugi su tvrdili da je gora od „Fejsa“, ali vremenom LinkedIn je uspeo da dođe do milijardu korisnika i momenta u kojem znate da tu nećete zateći tonu dezinformacija, trolova i algoritama za jači engagement koji definiše njegove konkurente.
Danas tako imate dosta ljudi koji su jedino aktivni ovde. Zašto? Jer su osobe koje koriste LinkedIn mnogo civilizovanije, ton je nekako prijateljski i ljudi pretpostavljaju da sve što napišete i objavite radite u dobroj nameri, a ne iz zlobe. Za razliku od Twittera koji je prepun anonimnih, svadljivih korisnika koji kvare ton mreže, Reddita gde se ljudi samo žale i hejtuju i „Fejsa“ gde vas „pogrešan“ ton može koštati eventualno FB „prijatelja“, na LinkedInu svako glupiranje ima posledice, odnosno preti vašoj sposobnosti da dobijete sledeći posao, sklopite sledeće partnerstvo ili pronađete novog kupca. Ukratko, na LinkedIn platformi koristite svoj pravi identitet, a ono što napišete ima posledice i to kroji način na koji ćete i kako koristiti ovu platformu.
Naravno, LinkedIn je i dalje fokusiran na profesionalni, poslovni aspekt života svojih korisnika, sticanje znanja i pronalaženje poslovnih mogućnosti. Ukoliko nemate posao, ili ste prestali da se krećete u krugu kontakata koji bi mogli da vam pomognu u traženju novog posla, LinkedIn je jedina mreža na kojoj bi trebalo da obitavate. Pritom je i mreža na kojoj su se stvari promenile. Više se mreža uglavnom ne sastoji samo od notifikacija kako je vaš prijatelj „oduševljen što će podeliti sa vama“ unapređenje nakon čega slede inspirativni citati poslovnih lidera, već je i platforma koja daje mogućnost korisnicima da pišu tekstove, dele iskustva, povežu se sa briljantnim umovima iz svake moguće industrije i istraže sijaset kurseva, dok se ostatak mreža čini dosta promotivnim i dirigovanim.
Iznoseći sličan argument za Wired prošle godine, poznata novinarka Morgan Meaker napisala je kako joj se čini da je LinkedIn „poslednja oaza centralizovanog interneta 2010-ih“. Mislim da sa tim možemo da se složimo uz komentar kako LinkedIn nikada neće zameniti „najcool“ elemente Twittera - underground senzibilitet, ležeran govor ili šale u trenutku, te da je najviše nalik Facebooku od pre deset godina - pre nego što je „Fejs“ postao svet foto-albuma, memeova sa stranica koje zapravo nikada niste pratili i pre nego što su pouzdane vesti nestale sa stranice. Da se nešto sa LinkedInom zaista menja dokazuje Bloomberg koji navodi kako korisnici LinkedIna objavljuju 41 posto više sadržaja na platformi ove godine u odnosu na 2021. Ta vrsta rasta neuobičajena je za 20-godišnju mrežu i govori o turbulencijama na drugim social media platformama. Pa da li je sve na ovoj mreži baš bajno? Nije.
Nalik Instagramu na kojem su svi srećni i besprekorni, na LinkedInu su svi uspešni i postoji trend samodopadljivog poslovnog govora i prilično frustrira ljude koji samo žele da iskoriste mrežu za učenje i pronalaženje posla.
Dobra stvar je što „normalan“ svet sa Twittera (nikako ne mogu da prihvatim onaj X momenat) nalazi u LinkedIn platformi zamenu za Muskovu aplikaciju i što ćemo sve više prigrliti neizbežno - da naš privatni život treba da bude maksimalno u realnom svetu, a sva (online) komunikacija da bude isključivo profesionalna. U takvom scenariju, LinkedIn postaje the only ONE i jedino je što bi trebalo da nam ostane.
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti