Skoro sam pronašla jednu svoju staru fotografiju iz perioda osnovne škole i pomislila koliko je sklapanje prijateljstava u tom periodu bilo zabavno i uzbudljivo. Izgledalo je kao da je „ulaznica“ za svet drugarstva bila ta da jednostavno priđeš, počneš da razgovaraš ili podeliš šta je ono što ti voliš, saslušaš šta je ono što drugi vole i da se pronađete negde na pola puta. Kao deca, otvoreniji smo na različitosti i ne posmatramo svet po principu crno-belo, naprotiv, koristimo paletu raznoraznih boja kako bismo ovaj svet iskusili na što lepši i maštovitiji način.
Jedan od razloga zašto je to tako je, između ostalog i taj što u tom periodu naš um još uvek nije oblikovan društvenim normama, usađenim uverenjima i strahovima koji tokom odrastanja umemo da prisvojimo od drugih. Naš um, pogotovo u detinjstvu, teži da bude slobodan i neokaljan svim onim iskustvima koja nas kao odrasle često sačekaju i sprečavaju da živimo svoj pun potencijal. Možda ste imali prilike da čujete da se, kako odrastamo, krug prijatelja smanjuje i da postaje sve veći izazov održavati postojeća prijateljstva ili stvarati nova. Ono što ne možemo da osporimo jeste to da zaista nije lagan zadatak održavati prijateljstva u odraslom dobu, mahom jer nam okolnosti, obaveze i život kao takav ne dozvoljavaju da budemo dosledni i u potpunosti posvećeni negovanju odnosa koje imamo sa prijateljima. Kao posledica toga i te kako se može desiti da zanemarimo odnose koji su podjednako važni kao i svi ostali, a to su upravo socijalni odnosi koji nas ispunjavaju, donose radost i emocionalnu podršku.
Svaki put kada vodimo razgovor sa nekim pored koga se osećamo dobro, neko ko nas zagrli kada je teško, naš mozak ispušta oksitocin, poznatiji i kao „hormon ljubavi“ koji nas dodatno čini radosnijim, empatičnijim i utiče na naš doživljaj sigurnosti. Dakle, imati kvalitetne prijateljske odnose je i te kako dobro po naše mentalno zdravlje. I istina je, u detinjstvu nam prijateljstva dolaze prirodno, dok se u odraslom dobu stvaraju i održavaju sa malo drugačijim pristupom, neki bi to nazvali i strategijskim. I u tome nema ničeg lošeg. Dobra strategija može da vam pomogne da unapredite odnose sa prijateljima, tako što ćete bolje organizovati svoje resurse, poput vremena, kao i emocionalnog ulaganja koje vam je neophodno da bi taj odnos bio dobar za obe strane.
Ako govorimo o održavanju i negovanju odnosa koji vam je važan, prva stanica na koju treba da stignete jeste upravo ona na kojoj prihvatate da se neki odnosi tokom vremena menjaju i evoluiraju. To nužno ne znači da treba da prekinete prijateljstvo, naprotiv, to je signal da je vreme da redefinišete odnos i date mu prostor da postane nešto novo. Ako se vaš prijatelj seli jer je dobio bolju ponudu za posao u drugoj zemlji ili gradu, trudite se da podržite njegovu potrebu da se razvija i napreduje. Možda to nije odluka koju biste vi doneli, ali odrasla prijateljstva podrazumevaju da ne projektujemo na druge sopstvene želje i očekivanja već da aktivno komuniciramo osećanja i budemo otvoreni na različitosti. Ukoliko se, recimo, često dešava da ste prezauzeti poslom i obavezama, potrudite se da pronađete jedan dan nedeljno kada ćete se videti ili čuti i na taj način održavati odnos sa osobama koje su vam važne.
Istina je da živimo u moderno, brzo i pomalo haotično doba, ali to ne znači da ne možemo da koristimo alate modernog sveta kako bismo ostali što bliži i povezaniji sa našim prijateljima, čak i kada nismo fizički blizu.
Čak i jedan poziv od pet minuta znači više nego da tog poziva uopšte nije bilo. Prijatelji su porodica koju imamo luksuz da sami biramo. I baš kao i u svakoj porodici, biće momenata kada je neophodno da prekinete obrasce ponašanja koji štete vašim odnosima i da otvorite put transparentnoj komunikaciji, podršci i prihvatanju. Zato bih volela da ovo oslušnete kao nežni poziv da identifikujete koja su to, pre svega, važna prijateljstva u vašem životu. Dajte sebi priliku da date realan prikaz koliko ste zadovoljni postojećim odnosom. Da li biste nešto unapredili, da li biste voleli da imate priliku da se češće viđate ili osećate da nešto niste do kraja iskomunicirali što potencijalno više šteti odnosu koji ste prepoznali kao vama bitan? Ono što kao odrasli ljudi premalo koristimo jeste naša sposobnost da zastanemo i objektivno, odnosno iz ugla neutralnog posmatrača, posmatramo sve važne relacije u našim životima i tako stičemo uvide kako iste možemo da unapredimo, ukoliko je to moguće.
Za kraj, a ja bih to pre volela da nazovem početak zdravijih prijateljskih odnosa, da rezimiramo šta sve možemo da uradimo da bismo održavali prijateljstva u odraslom dobu:
- Napravite organizaciju vremena tako da barem jednom nedeljno možete da pozovete dragu osobu, ukoliko ne možete fizički da se vidite, i da joj stavite do znanja da ste tu za nju. Jedan poziv vredi više nego nijedan.
- Budite otvoreni da vaš odnos evoluira tokom vremena. Prirodno je da se ljudi menjaju kao i njihove životne okolnosti.
- Pokažite podršku prijatelju kada prolazi kroz promene.
- Vežbajte transparentnu komunikaciju.
- Izrazite zahvalnost za svaki trenutak koji provedete zajedno.
Deci u nama dugujemo da stvaramo svet u kome zaista „caruje drugarstvo“ ali i prihvatanje, tolerancija i otvorenost na različitosti.