Prvobitno nazvana Sac à dépêches, jedna torba dostigla je status ikone davne 1956. kada je u časopisu Life osvanula fotografija princeze Grace Kelly na kojoj upravo njom pokušava da sakrije svoju trudnoću.

Od tog trena, neodoljivi modeli i miris kože koji izaziva zavisnost poput droge, ne prestaju da budu predmet želja. Pri tom, priznaćete, ništa ne može da zameni osećaj kada prvi put otpakujete i izvadite iz kutije vešto izrađenu kožnu tašnu ili novčanik.

Kada zakoračite u atelje kuće Hermès taj osećaj se pojačava do granica euforije. Ovaj francuski luksuzni brend otvorio je dve nove radionice u impresivnom zdanju u sve popularnijem pariskom kvartu Pantin, na obodu grada.

U njima se održavaju privatne ture koje su neka vrsta zagrevanja pred Festival des Métiers, izložbu koja će se održati u sidnejskom Muzeju savremene umetnosti i gde će biti prikazani Hermès predmeti ručne izrade.

Kada je reč o najkvalitetnijoj koži, onda su ovi studiji zaista žila kucavica kuće. U njima se ponovo oživljavaju legendarne tašne Birkin, Kelly i Constance. Svaku od njih sa velikom pažnjom izrađuju vešte ruke majstora koji se godinama obučavaju kako bi zadovoljili visok standard proizvodnje do kog ova luksuzna kuća drži.

„Nikada se ne umorim od ovog posla‟, kaže Couli Jobert, kreativna direktorka dela za proizvodnju kože. Iako posećuje atelje jednom ili dva puta nedeljno, Couli je i dalje očarana spretnošću ljudi koji tu rade. „Da nemamo svoje majstore, cela ova priča ne bi imala dušu.‟

„Mislim da luksuz leži u jedinstvenosti, a Hermès tašna je jedinstvena zato što je svaki komad kože koji se za njih koristi poseban“, objašnjava Couli. U svojim skladištima, Hermès čuva preko 600.000 komada kože od kojih svaki prođe i do 200 različitih tretmana, kao i bojenje u jednu od četiri stotine nijansi iz postojeće palete. Strast ili, možda opsesija, ne dozvoljavaju kompaniji da, ni na trenutak, izgubi kontakt sa uzgajivačima životinja, a ekološka pozadina svakog komada kože 100 odsto je zagarantovana kako bi i etički standardi svih kupaca bili zadovoljeni.

Couli je prvi kontakt sa Hermèsom imala 2000. godine kada je, zajedno sa tadašnjim glavnim dizajnerom Martinom Margielom, radila na ženskoj ready to wear kolekciji. Ona se odskora zainteresovala za proizvode od kože, ceo aksesoar i program za putovanje. Ideje za dizajn razmenjuje sa bivšim umetničkim direktorom ženske linije, Christopheom Lemaireom, i Nadège Vanhee-Cybulski, nedavno postavljenom na čelo prêt-à-portera.

Reinterpretiranje i osmišljavanje novih pravila modne kuće stare 177 godina predstavlja uzbudljiv proces. Couli ima pristup u Conservatoire Hermès gde se čuvaju sva dokumenta i primerci koje su ikada napravljeni u ovoj modnoj kući. Tu je takođe i kolekcija Émile Hermès koju je osmislio unuk osnivača brenda, Èmile Hermès, koji važi za sanjara iz prošlosti i vizionara budućnosti. Od pronađene statue konja koja datira iz perioda pre nove ere, do ogrlica za pse iz ranog dvadesetog veka koje su bile inspiracija za savremene Collier de Chien kaiševe i narukvice, ovo mesto je riznica inspiracije u kojoj se vide i sami počeci kompanije, poput jahačke opreme dizajnirane na najelegantniji način.

O svemu ovome devojke koje na ulici nose „ljubavnu priču‟ prekrojenu u Hermès potpis najverovatnije i ne razmišljaju. Kada biraju svoje tašne nije im ni na kraj pameti da je model Kelly dizajniran davnih tridesetih i da je dobio ime po čuvenoj Grace, princezi od Monaka, ili da je Birkin tašna uzrađena po primerku iz 1892. godine za englesku pevačicu Jane Birkin.

„Postoji fantazija kojom odiše istorija brenda“, smeje se Couli. „Dobro, to jeste klasična modna kuća, ali kada vidite marame, boje i printove, shvatate da oni sami nisu klasični. Pa čak i kada gledate Birkin - jasno je da ni ona nije klasičan komad.“

U ateljeu „električna‟ plava, smaragdnozelena i rubincrvena boja polako oživljavaju na telećoj i krokodilskoj koži pažljivo izvrnutoj na naličje (proces poznat pod imenom retournage, to jest prevrtanje). One su svedočanstvo razigranosti ove modne kuće. Deo priče svakako je i neizostavni zlatni znak na gotovo svakom komadu koji, bez obzira na boju ili način finalne obrade, sastavlja jedan jedini umetnik, vešto na njemu sakrivajući potpis brenda. Uprkos tome što se torbe rasprodaju čim ugledaju svetlost dana, Couli garantuje da je način na koji stare graciozan i elegantan.

„Mi se ne bavimo trendovima, naš fokus je na predmetima, lepim predmetima... I želimo da ih njihovi vlasnici imaju i čuvaju dugo, veoma dugo – pet, deset, trideset godina, a možda i duže“, dodaje.

Budući da je početna cena jedne Hermès torbe 4.000 dolara, nemoguće je ne poželeti da je čuvate zauvek. Klasična crna ili narandžasta? Les cuir de veau ili les croc? Ovakvim biranjem promašili biste poentu. Umesto što pokušavate da predvidite neki budući trend boja ili modela, odlučite se za onu koja vam se sviđa sada, u ovom trenutku. „Ne birajte glavom. Budite ekscentrični kada kupujete Hermès tašnu“, kaže Couli. „Izaberite onu u kojoj ćete uživati.‟ Ili, bolje rečeno, pratite svoje čulo mirisa. Odaberite onu od najbolje kože...“

Hermes u brojevima:

  • 15 do 20 sati potrebno je da se izradi jedna tašna
  • 2,5 miliona legendarnih narandžastih kutija napravi se svake godine (u preko 700 oblika i veličina)
  • 40 komada materijala potrebno je za jednu Kelly tašnu
  • 4 veličine čuvene Birkin tašne su u prodaji: 25, 30, 35, 40 cm

Priredila: Jasmina Avramov