Da li znate ko je bio Gaylord Nelson i zašto je važan za današnji dan?

Ekološki aktivista i američki senator, Gaylord Nelson shvatio je da svetu treba naglasiti koliko je planeta Zemlja važna za nas i da je naša dužnost da se brinemo o njoj, kao i da je čuvamo. Stoga, zbog njega, od 1970. godine svakog 22. aprila godine obeležavamo Dan planete Zemlje kako bi se podigla svest stanovništva o važnosti očuvanja prirode, ali i shvatila bitnost izazova sa kojima se iz dana u dan sve više suočavamo. Za ovakav poduhvat, Gaylorda je naveo događaj velikog izlivanja nafte u Santa Barbari u Kaliforniji. Tim povodom, oko 20 miliona Amerikanaca je izašlo na ulice protestujući protiv svih zagađivača životne sredine.

Ekološki aktivista i američki senator, Gaylord Nelson shvatio je da svetu treba naglasiti koliko je planeta Zemlja važna za nas i da je naša dužnost da se brinemo o njoj, kao i da je čuvamo.
Profimedia 


Ipak, ni nakon više od polovine veka nakon pokretanja ovih gorućih pitanja koje je Nelson uočio u Americi, ona nisu rešena. I ne samo što nisu rešena, već su dostigla globalne razmere, a životna sredina sa svim njenim segmentima ugroženija je nego ikad. Klimatske promene, zagađenje voda, zemljišta i vazduha, požari, intenzivni erozivni procesi, ugroženost biljnog i životinjskog sveta, uništavanje staništa, krčenje šuma, neadekvatno upravljanje otpadom, nelegalni lov itd… čitav ovaj tekst mogao bi da se pretvori u nabrajanje negativnog antropogenog uticaja po planetu.

Ovim posebnim danom koordiniše EearthDay.org, sa više od 193 zemlje i milijardu ljudi. Tema ovogodišnjeg Dana planete Zemlje jeste „Investirajte u našu planetu” i sadrži 5 primarnih programa.

  1. Veliko globalno čišćenje
  2. Održiva moda
  3. Klimatska i ekološka pismenost
  4. Projekat Canopy
  5. Hrana i životna sredina

Da li će se stvari poboljšati i promeniti zavisi isključivo od nas – prvo treba da se edukujemo, tačnije ekološki osvestimo, a onda smanjimo količine plastičnog otpada i otpada uopšte, biramo ekološki prihvatljiva prevozna sredstva, recikliramo, jedemo zdraviju hranu, smanjimo potrošnju štetnih hemikalija, racionalno koristimo vodu i štedljivo trošimo energiju, ne ugrožavamo resurse, kupujemo second hand odeću...

Da li će se stvari poboljšati i promeniti zavisi isključivo od nas – prvo treba da se edukujemo, tačnije ekološki osvestimo, a onda smanjimo količine plastičnog otpada i otpada uopšte, biramo ekološki prihvatljiva prevozna sredstva, recikliramo,
Unsplash/Hannah Busing 

Da li ste znali da je za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno skoro 3000 litara vode? (to je količina vode koju pojedinac popije za dve i po godine)

Tome u prilog ne ide česta promena trendova koje nameće „brza moda“, tj. odeća i obuća koja se nosi oko 7 puta u proseku pre nego završi na deponijama ili spalionicama. Prema nekim istraživanjima, svega 1% tekstila se u svetu reciklira, dok se svake sekunde spali ili odbaci na deponije količina tekstila veća od dve tone. Modna industrija je odgovorna za čak 10% globalnih emisija staklene bašte, što je skoro 5 puta više od avio industrije. Dakle, neophodan je prelazak na cirkularne modele koji podrazumevaju minimalnu upotrebu vode, sirovina, zemljišta i energije, a smanjuju količinu otpada. Princip cirkularne ekonomije je: proizvod – otpad – proizvod.

Kao što vidite, toliko je toga što možemo da uradimo da se ovo stanje promeni. Već danas! I potrebno je samo malo – „da mislimo globalno, a delujemo lokalno.“

Pa, šta čekamo? Neka nam svaki dan bude dan planete Zemlje!

Tekst: Dunja Sotonica