DA LI TIKTOK TREBA DA DEFINIŠE ŠTA JE LEPO, A ŠTA NE? Mračna strana BeautyScanner izazova koji je sve samo ne bezazlen

Na sam pomen društvenih mreža, mnogima su prva asocijacija prelepi, gotovo savršeni ljudi savršene kose, glatke kože, bez strija, celulita, ili bilo kakvih "nedostataka".

Naravno, ukoliko se slučajno i prevarite i postujete video u kom niste dobili odgovarajuću "procentažu", gotovo sigurno vas čeka salva uvreda u komentarima o čemu sve više ljudi otvoreno priča. Najpopularniji su #beautyscanner i #attractivenessfilter koji rade veoma jednostavno: skeniraju vašu pojavu i na osnovu toga određuju u procentima koliko ste atraktivni od nule do stotke.

Nažalost, na TikToku možete videti i mnogo onih koji su dobili niže rezultate, a gotovo da im je svima zajednička jedna rečenica:

"Ne znam kako da se osećam. Upravo su me nazvali ružnom".

Epilog je takav da korisnici pokušavaju iznova i iznova sve dok ne vide ono što žele, a koliko je cela situacija pogubna po mentalno zdravlje svedoče i nervni slomovi pojedinaca nakon što i nakon desetine pokušaja nisu dobili zadovoljavajuć rezultat. Neke devojke su zbog ovih beauty izazova provodile sate i sate ispred ogledala birajući odevne kombinacije, šminku...

Naravno, ima i onih koji sve to gledaju kao šalu, ali zabrinjavajuća je činjenica da sve više mladih osoba validira sopstvenu privlačnost preko normi koje nameću mreže, a pogotovo TikTok koji se u poslednjih par godina izdvojio kao jedna od najpopularnijih platformi. I da, možda cela ova fama oko pomenutih filtera nije nešto što se na prvu deluje kao opasno, ali stručnjaci se ne slažu i smatraju ih štetnijim nego što korisnici mogu i da zamisle.

Tako jedna od psihološkinja Dara N. Greenwood kaže da površno gledano ovi filteri deluju benigno, pa nas čak mogu i nasmejati, međutim, postoji i druga strana.

"U stvarnosti, ovakvi filteri mogu pokrenuti oslobađanje dopamina, jer očekujemo moguću nagradu od informacija koje dobijemo. Ovo može postati nesvesna navika koja vodi do toga da konstantno tražimo potvrdu od spoljnih izvora", kaže Dara.

Psiholozi su saglasni u istom - ocena niža od očekivane naravno da će u osobi izazvati nelagodnost i sumnje u sopstveni izgled, makar na tren. Čak i povoljan ishod može dovesti do problema. Greenwood kaže da rezultati mogu podstaći dodatnu telesnu anksioznost, kao i da usmerava vašu pažnju na "evaluaciju i odobravanje drugih", što vodi do straha od odstupanja od nametnutog ideala.

"Svi mi želimo da pripadamo, da se dopadamo drugima i da nam se dive", kaže psihološkinja.

"Ljudi koji redovno koriste društvene mreže imaju potrebu da budu 'viđeni' na mnogo simboličkih nivoa, da budu "potvrđeni", nevezano da li su u pitanju osećanja, stavovi ili izgled i da budu deo većeg "krda"".

U prilog tvrdnji idu i brojni eksperimenti, poput studije iz 2006. godine koja je objavljena u "American Economic Review", a koja je postavila scenarije u kom su atraktivnji ljudi ocenjeni kao uspešniji, čak i ako to u stvarnosti nije bilo tako.

Greenwood kaže da čak i osoba koja ima najpozitivniji stav o svom telu, nažalost, može u nekom trenutku da se bori sa ovim duboko ukorenjenim standardima.

"Mislim da je opasno misliti da se lepota može pojednostaviti tako da bude određena bilo kakvom skalom. Izdvajanje izgleda bez osvrta na druge elemente ličnosti, poput onoga što dajemo u prijateljstvima i slično, ili kako činimo svet boljim nikako ne može biti ono što definiše lepotu", završila je psihološkinja.

Dakle, ako koristite bilo koji od pomenutih filtera, go for it, samo obratite pažnju na sve o čemu smo vam pisali, i ne zaboravite, ne postoji filteri koji može definisati vašu lepotu!