KONTRACEPTIVNE PILULE ZA MUŠKARCE: Zašto je ovo tema o jednakosti, poverenju i građenju zajedničke budućnosti

Dok sam zakazivala pregled sa lekarom opšte prakse u Francuskoj preko sajta na kome su izlistani svi lekari, na ekranu se pojavila opcija zakazivanja pregleda radi razgovora o muškoj kontracepciji. Zastala sam i počela da se radujem. Pomislila sam kako napredujemo, kako sve ide na bolje, kako konačno muškarci žele da se pozabave kontracepcijom. Jer vidite o čemu se tu radi. Ako jedan muškarac želi da ide na pregled, da se raspita, informiše i preuzme neki korak, to znači da ima razvijenu svest o tome da je kontracepcija i njegova briga.

A, ukoliko dugo iščekivani lekarski pregled ne donese željene rezultate, više sreće u sledećem izvlačenju!

Kontraceptivni jaz je upravo to. Žena je odgovorna za još jedan aspekat zajedničkog života. Da uzme pilule za lilule, da ne zaboravi da ih kupi, da ne zaboravi da ih uzme, da stavi podsetnik, da ima uvek vode u torbi, da joj ne bude problem da je uzme pred drugima, da ne zaboravi da zaboravi.

Kada istražujete o tome šta su antibebi pilule, vrlo brzo ćete naići na informaciju da je ova pilula omogućila ženama da se zaštite i da planiraju porodicu. I na svakom koraku je upravo ovo naslov, glavna nit teksta. Žene i njihova zaštita. Žene i planiranje porodice. Kao da one same imaju decu, kao da je osnivanje porodice nešto što samo od žena zavisi, te se zaštita samo njih i tiče.

Pričamo o kontracepciji kao da su muškarci u celoj priči slučajni prolaznici bez bilo kakve odgovornosti. Pa me to navodi da se zapitam. Sebe sputavamo kada je reč o trci za visoke pozicije u kompanijama, za pozicije moći. Ali kada je reč o kontracepciji, istraživanja pokazuju da, kada bi postojala antibebi pilula za muškarce, žene ne bi imale dovoljno poverenja u to da bi ih muškarci redovno uzimali. Potpuna šizofrenija, ako mene pitate. S jedne strane im poveravamo pravljenje zakona, vođenje država, velike kompanije, upravljanje finansijskim sistemima, podkaste, ali ne možemo da se oslonimo na to da će progutati tabletu? Igramo se igara u kojima smo čas mame, čas nedovoljno kvalifikovane.

Kontracepcija je, iz nekog razloga, prihvaćena kao ,,ženski princip''. Ona je viđena kao nešto što žene štiti, dok je kontracepcije za muškarce percipirana kao opasnost po zdravlje muškaraca i nešto vrlo invanzivno, nešto što ometa sam čin, ubija zadovoljstvo.

Činjenica je da je antibebi pilula donela veliku revoluciju za seksualno oslobođenje žena, koje sada više nisu morale da zavise od muškaraca i njihove milosti ili nemilosti. Naravno da kondom štiti i od seksualno prenosivih bolesti, ali izgleda da nad tim nisu imale posebno veliku kontrolu, te je trebalo smisliti nešto što bi i one koristile. Žene su se za pilulu izborile sredinom prošlog veka, baš kao što su se izborile i za pravo glasa, kao što nastavljaju da izvojevaju pobede na brojnim poljima. One su, zahvaljujući tableti, počele da imaju veću kontrolu i odgovornost nad svojim telom. Kontraceptivna pilula je omogućila da žene budu osnažene, da svoju seksualnost lakše ispolje, da budu subjekti svojih života i odluče kada žele i da li da postanu mame.

Postoji li rešenje?

Dok za žene postoji mnogo vrsta različitih kontraceptivnih pilula, tu su još i dijafragma, cervikalna kapa, spirala, implant, kontraceptivni flasteri, femidom (prezervativ za žene), merenje bazalne temperature, brojanje plodnih dana, itd. Za muškarce su tu prezervativ i vazektomija. I to je to. S obzirom na to da je muškarac plodniji više dana u mesecu nego žena i može da oplodi više žena u isto vreme, zar ne bi trebalo da postoji više opcija upravo za njih?

Pre skoro deset godina, kolega sa tadašnjeg posla, a koji je postao i vrlo blizak prijatelj otvoreno je govorio o vazektomiji. Sećam se tog trenutka kada mi je rekao da ju je uradio i da ga je bolelo, ali da on i žena zaista ne žele četvrto dete. Njegova žena nije želela da uzima pilule i on je tu odluku ispoštovao, složio se da je vazektomija vrlo lako rešenje, koje će na duže staze mnogo manje da ih košta, a i poprilično je sigurno i lako.

To je bio prvi put da je neko uživo ispred mene izgovorio reč vazektomija. Želela sam odmah sve o proceduri da saznam, a moj prijatelj je bio dovoljno otvoren da mi sve objasni bez tabua i stigme. Od tada mi je nekako logično da svaki par razmotri tu opciju, ali bez obzira na to, više nikada nisam naišla na muškarca ili par koji je govorio o ovoj proceduri.

Zovem drugog druga i kažem mu da radim neko istraživanje, te me interesuje njegovo mišljenje o vazektomiji. ,,O čemu?'', bila je njegova reakcija, koja me je nepokolebljivo ostavila da uvidim u kojoj meri razmišljanje o kontracepciji za muškarce, osim o kondomima, u Srbiji ne postoji.

Najviše vazektomije se sprovodi u visokorazvijenim zemljama i onim gde su vidljivi pomaci na polju rodne ravnopravnosti. Šta nam ovaj podatak govori o našoj zemlji?

Kanada je zemlja sa najvećom stopom muškaraca koji su se odlučili za ovu metodu. Čak 22% muškaraca je obavilo ovu proceduru, a odmah zatim idu Ujedinjeno Kraljevstvo, Južna Koreja i Novi Zeland sa stopama od između 17% i 21%.

Farmaceutske kuće su istraživanjem tržišta utvrdile da kontracepcija za muškarce ne bi bila jednako profitabilna kao kontraceptivna pilula za žene. Muškarci su mnogo skeptičniji, nepoverljiviji i postavljaju mnogo više pitanja. Da li to znači da se oni brinu više o svom zdravlju nego žene, da im je više stalo? Da li to znači da, kao društvo, vrednujemo mnogo više muško od ženskog tela, te se za ono značajnije više brinemo i čuvamo ga?

Muškarci se najviše brinu oko toga na koje će načine nove vrste kontracepcije uticati na njihov libido i erekciju. I možemo se iščuđavati, nervirati se, kritikovati ih, govoriti o tome kako žene imaju mnogo veće probleme zbog uzimanja pilule. Ali, mislim da nam ovo isto daje vrlo zanimljive uvide. Naime, ova njihova zabrinutost nam pokazuje u kojoj su meri muškost i performans pri seksualnim odnosima teret za njih, u kojoj meri i na koje načine i njih patrijarhat pritiska i koliko je štetan i za muškarce.

Na raznim gelovima, tabletama, sprejevima ali i drugim mehaničkim vidovima kontracepcije, poput termičkog donjeg veša za muškarce, se radi. Nedovoljno brzo, jer se eto, para nema.

I dok čekamo još neke metode, pitam se ko su i kakvi oni muškarci koji kliknu na opciju za posetu doktoru ,,Savetovanje po pitanju muške kontracepcije''. To su muškarci feministi, oni koji smatraju da žene i muškarci zaslužuju jednaka prava. To su muškarci koji su sebi dozvolili da budu dovoljno empatični, koji pokazuju da im je stalo delima, a ne samo rečima. Oni su brižni i razumni, spremni da zaista sve terete podele sa svojim partnerkama.

Priča o kontracepciji je zapravo priča o poverenju i jednakosti, priča o građenju zajedničke budućnosti.

Ona udara na nešto vrlo intimno, na odnos između dva partnera i mogućnost oslanjanja jednih na druge. Tako je kontraceptivni jaz kao nekakav termometar, proverava ima li rodne (ne)ravnopravnosti u određenoj zemlji, a ovaj naš pokazuje visoku temperaturu. Treba li pacijenta odvesti u hitnu pomoć?