GDE SMO POGREŠILI KAO DRUŠTVO AKO PRIČAMO O ZABRANI ABORTUSA U 21. VEKU? Informišemo se, emancipujemo se, borimo se

Emancipacija - pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči emancipation, osnovno značenje: oslobađanje od svih vidova zavisnosti, potčinjenosti, podređenosti, zastarelih običaja, pogrešnih ubeđenja odnosno predrasuda i slično.

Politiko je objavio dokument u kome se navodi da je Vrhovni sud SAD-a blizu toga da promeni odluku iz 1973. godine kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus. Ukoliko dođe do ovakve odluke, čak 22 države bi mogle da ukinu pravo na abortus, što znači da bi 36 miliona žena ostalo bez ovog osnovnog ljudskog prava. Odlučivanje o sopstvenom telu jeste osnovno ljudsko pravo, tačka.

Gde smo pogrešili?

U Argentini je 2020. godine posle 100 godina legalizovan abortus, 2021. godine u Meksiku je kažnjavanje za prekid trudnoće proglašeno neustavnim (danas je abortus dozvoljen u samo 4 meksičke države), u januaru 2021. godine Poljska je donela zakon o zabrani abortusa, 2022. Vrhovni sud SAD-a razmatra mogućnost ukidanja prava na legalni abortus. Ovo su podaci za prethodne tri godine, ne govorimo o decenijama, vekovima u prošlosti, govorimo danas, u doba tehnološke/medicinske/kulturne revolucije postoji mogućnost da žena izgubi život jer nije imala mogućnost za legalni prekid trudnoće u bolnici. Negde smo zapeli sa ovim revolucijama...

Zašto nas se ovo tiče?

Iako se ovo ne dešava kod nas, ne smemo izgubiti iz vida da živimo u globalizovanom svetu gde se sva dešavanja prelivaju preko geografskih granica u kratkom vremenskom roku (setimo se početka pandemije COVID-19). Takođe, osim navedenih zemalja gde su ova pitanja eskalirala i dobila publicitet, šta je sa tihim došaptavanjem žena iz Italije koje moraju da putuju iz manje razvijenih regija u Milano ili Rim na abortus jer u njihovim sredinama doktori ne žele da počine greh? Šta je sa trudnicom Hrvatske kojoj savetuju da ode u Sloveniju kako bi ''rešila svoj problem''? Šta je sa Crnom Gorom i selektivnim abortusima?Ograđivanje i relativizacija idu to tih razmera da u nekim zemljama doktori imaju pravo na ''prigovor savesti'' da ne izvrše abortus ukoliko se to protivi njihovim načelima.

Ulažem ''prigovor savesti'' za sve žene Argentine, Meksika, Poljske, Crne Gore... ulažem prigovor za njihovo neotuđivo pravo na izbor, pravo na život, na njihovo neotuđivo vlasništvo nad sopstvenim telom. I oprostite nam žene, oprostite što nas se ovo ''ne tiče'', što nam je ovo ''daleko'', oprostite što su nas ubedili u neke prigovore savesti i moralna načela dok vi krvarite na sve moguće načine.

I zašto nam je feminizam potreban?

Za početak, bilo bi sjajno da ne rizikujemo živote zbog prekida neželjene trudnoće, ne bi bilo loše da ne moramo da biramo između majčinstva i karijere, bilo bi lepo da možemo biti i majke i preduzetnice, bilo bi idealno da naša kultura prepoznaje deljeno roditeljstvo, ali hajmo od početka. Legalno, ozakonjeno pravo o odlučivanju o svom telu, uvek i u svim državama sveta. Hvala.

I Can't Believe I Still Have to Protest This Sh*t.

Tekst: Milica Golubović