Mit o alfa mužjaku - ako on podržava stavove Andrewa Tatea, sestro, beži: Pročitajte kolumnu Jovane Petković za ELLE

Odrasli smo sa tim pričama: alfa muškarac jeste onaj koji je na vrhu socijalne hijerarhije. On je fizički i mentalno najjači, on je vođa čopora, ima najviše resursa za preživljavanje, i naravno, alfa mužjak osvaja najviše ženki i tako sebi obezbeđuje potomstvo. Alfe su „pravi muškarci“, oni su oličenje muškosti i svega čemu muškarac treba da teži. On ima sve u životu: uspeh, moć, novac, žene. Bete su inferiorne, slabe, submisivne, emotivne. Beta uspeva da pronađe svoju „ženku“ tek kad se ona odluči da hoće da se smiri sa „dobrim momkom“. Svaka „ženka“ će najpre da bira alfa mužjaka. Nadam se da ne moram da naglašavam koliko je ovakav pogled na svet daleko od istine, koliko ne uspeva da zahvati dubinu samog pojma muškosti, kao i odnosa među muškarcima. Uz to, alfa mužjak se predugo i muškarcima i ženama predstavljao kao jedini poželjan vid muškarca, a kao što imamo prilike da vidimo, prošlo je već nekoliko decenija od kako su ženama mačo muškarci prestali da budu privlačni.

A kako se, zapravo, vukovi ponašaju u prirodi? Najpre, oni su rođeni i odrastaju u svojim čoporima gde su kao mladunci zaštićeni, a gde kao odrasli štite ostale mladunce. Čopori imaju svoje teritorije koje uglavnom ne prelaze. Njihovo ponašanje u prirodi može se u stvari povezati sa zdravom porodičnom dinamikom, a ne vojnom hijerarhijom, kako nam je predstavljeno. Nema alfa mužjaka kao glavnog u čoporu. Tu su mužjak i ženka koji vode čopor, određuju gde će se čopor kretati i kako će loviti. Unutar čopora nema nikakve borbe za dominaciju jer su svi orijentisani na zajedništvo i preživljavanje.

Mit o alfi opovrgnut je u nauci, ali je ideja opstala u pop kulturi

Mech, naučnik koji je popularizovao termin alfa mužjaka je 1999. godine napisao članak pod naslovom Alpha Status, Dominance, and Division of Labor in Wolf Packs, u kojem je izjavio da je termin „alfa“ zastareo i netačan za opisivanje vukova u divljini. Nažalost, to nije bilo dovoljno da ovo uverenje nestane, ono je zapravo počelo da dobija na popularnosti, naročito danas u doba desničarskih ideja u čitavom svetu. Tako da imamo kurseve o muževnosti gde mladići treba da nauče kako da budu alfe, odnosno kako da zarade što više novca i „dobiju“ što više žena. 

U tom smislu, mit o alfa mužjaku nije samo bezopasna zabluda o životinjskom ponašanju; on je postao kulturni obrazac koji društvu nameće neprirodne i štetne standarde muškosti. Tako je ovo netačno uverenje čvrsto vezano sa pojmom toksične muškosti i predstavlja njen ekstrem.

Ja bih čak i pojam alfa mužjaka definisala kao male gaze for men, gde sistem koji su muškarci sami osmislili postavlja standarde njima samima. Muškarci koji žele da se uklope u ovu sliku muškosti ne udovoljavaju nikome drugom, sem drugim strejt muškarcima. Izraz male gaze neretko se koristi da objasni kako se žene oblače, ponašaju, šminkaju da bi bile privlačne muškarcima - gde žene same sebe posmatraju kao objekat koji tu postoji samo da dobije mušku pažnju. To me tačno podseća na sličicu koju sam davno videla na internetu, radi se o dečku koji je krenuo u teretanu sa željom da postane zgodan i osvoji žene, u realnosti se desilo to da su u teretani oko njega počeli da se okupljaju muškarci i da svi zajedno mere mišiće i savetuju jedni druge kako da pravilno urade vežbe.

Mislim da se mit o alfi savršeno uklapa u ono kako muškarci smatraju da drugi muškarci od njih očekuju da se ponašaju, oblače, kako da žive i koje ciljeve da imaju. Tako gledano, mnogo toga što smatramo poželjnim, atraktivnim, seksepilnim u svojoj srži može imati želje i fantazije jednog patrijarhalnog cis muškarca. Ne kažem da se ovo odnosi baš na sve što nam se dopada i čemu težimo, ali treba uzeti u obzir da su mnoga naša uverenja, makar na nekom nivou, prožeta patrijarhatom.

Kapitalizam i patrijarhat savršeno idu jedno uz drugo - patrijarhat naglašava prirodnu nesigurnost ljudi, u ovom slučaju strah muškaraca da će biti označeni kao bete, odnosno percipirani kao slabi, i na toj nesigurnosti se profitira

Bilo u vidu kurseva i podkasta kakvih ima pregršt na internetu, a taj talas je dobio svoju punu snagu sa Andrewom Tateom. Takvi primerci mužjaka došli su i na domaće tržište pa i kod nas možemo videti takve kurseve i koučinge. Najtužnije od svega je što su ti alfa mužjaci u stvari robovi sistema koji ih stalno tera da se dokazuju kroz spoljne faktore. Oni su zavisni od odobravanja drugih muškaraca i uspeha kao potrošača. Stvara se začarani krug gde čitav svoj identitet muškarci vezuju za najniže ljudske porive, bez mogućnosti da ostvare autentične ljudske odnose. To se da videti i u praksi jer žene danas žude da budu u vezi sa muškarcima koji su u stanju da ostvare njihove emotivne potrebe, muškarcima koji poseduju emotivnu inteligenciju i empatiju, a ako ne nađu takvog muškarca, radije biraju da budu same.

Šta nam na kraju ostaje? Pa… feminizam i pamet u glavu. To podrazumeva izbegavanje muškaraca koji su zaluđeni time da budu alfe, jer to je u samom startu velika crvena zastavica. Stava sam da nas konstantna edukacija i psihoterapija mogu u mnogome zaštititi od pogrešnih odluka i pogrešnih ljudi.