Javnost je preplavljena beskrajnim člancima koji do najsitnijih detalja analiziraju odnose svetske elite sa Jeffreyjem Epsteinom. Svet iz dana u dan čita optužbe o seksualnim sklonostima tehnoloških milijardera i gleda snimke njihovih bivših supruga koje, sa zaleđenim osmehom, objašnjavaju kako su pre svega srećne što su se sklonile od sve te prljavštine. Čak su i apsurdne, suvišne pojedinosti poput precizne nijanse i čvrstine donjeg veša uticajnih političara, postali nešto što će, zahvaljujući nezasitosti medija, ostati trajno urezano u kolektivno pamćenje. Takve bespotrebne informacije pune naslovnice, dok suštinska pitanja o zloupotrebi moći ostaju bez odgovora. Svaki novi lascivan detalj i svako novo zavirivanje iza gvozdene zavese uticaja samo podižu nivo sumornih vesti u sferu beznađa, pretvarajući stvarni užas u morbidni spektakl.
I dalje, retko koja od ovih senzacionalističkih priča dovela je do istinskog pozivanja na odgovornost. Žrtvama trgovine ljudima i višedecenijskog zlostavljanja nudi se vrlo malo u smislu opipljive pravde. A da stvar bude gora, umesto zaštite, sistem im je nedavno zadao još jedan, potpuno neočekivani udarac.
Kada je američko pravosuđe krajem januara 2026. godine objavilo novu tranšu od tri miliona dokumenata, dogodio se prvorazredni skandal. Zbog katastrofalnog i nestručnog redigovanja, otkriveni su stvarni identiteti brojnih žrtava. U etar su procureli nezaštićeni mejlovi, potresne lične izjave, osetljivi bankovni podaci, pa čak i fotografije nagih tela žena koje nikada ranije nisu javno istupile niti želele da njihov identitet bude poznat. Ministarstvo pravde je za ovaj neoprostiv propust okrivilo „tehničku ili ljudsku grešku“, a hiljade fajlova moralo je biti povučeno sa zvaničnog sajta. Ipak, šteta je već bila učinjena, jer su dokumenti masovno preuzeti pre brisanja.
Aktivisti s pravom strahuju od širih društvenih posledica. Poruka koja se šalje izuzetno je opasna, jer stvara uverenje da vas institucije neće podržati ako odlučite da progovorite. Dok izveštavanje o Epsteinovim dosijeima sve više klizi ka formatu nekakvog "true crime" specijala, postavlja se ozbiljno pitanje šta nas čeka dalje.
Zamenik američkog državnog tužioca Todd Blanche izjavio je da je proces pregleda spisa završen i da praktično nema osnova za nova krivična gonjenja. Osim samog Epsteina i njegove glavne saučesnice Ghislaine Maxwell, niko od nedodirljivih iz tog lanca nije završio iza rešetaka. Dodatno, demokratski kongresmen Ro Khanna javno je izneo tvrdnju da je Ministarstvo pravde namerno zadržalo oko dva i po miliona stranica dokumenata bez adekvatnog pravnog opravdanja. To otvara ogroman prostor osnovanim sumnjama da se najviši krugovi moći i dalje sistemski štite od procesuiranja.
Istina je da su najnoviji dokumenti ubrzali javni pad nekoliko istaknutih ličnosti. Nakon što je Andrew Mountbatten-Windsor ostao bez kraljevskih titula pod teretom pritiska javnosti, 19. februara je i uhapšen, zbog još uvek nepoznatih optužbi, dok je Lord Mandelson smenjen sa mesta ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama i ubrzo napustio Dom lordova. Međutim, kako primećuju stručnjaci za ljudska prava, medijska i društvena otkazivanja samo daju lažni osećaj da sistem funkcioniše. Socijalna i profesionalna izolacija moćnika nije i nikada neće biti isto što i zakonska odgovornost za omogućavanje stravičnih zločina.
Kome onda zaista služi to što se ova priča neumorno i senzacionalistički vrti u krug? Ovaj beskrajni medijski ciklus najmanje koristi samim žrtvama, čije intimne traume postaju samo usputne fusnote ili kolateralna šteta institucionalnog nemara. On prvenstveno služi digitalnim platformama i algoritmima koji skandal i klikove cene mnogo više od istine. Dugoročno, ovakav pristup najviše odgovara upravo onim figurama koje su decenijama zatvarale oči pred zločinima, a sada se kriju iza protoka vremena, strpljivo čekajući da javnosti jednostavno "dosadi" ova teška tema.
Zbog svega toga, umesto da pasivno iščekujemo nova otkrića o životima milijardera, mora se zahtevati odgovor zašto su milioni fajlova i dalje pod ključem i koje su to institucije uspele da izbegnu nadzor. Odbijanje da se ova priča arhivira dok se ne postigne stvarna, opipljiva pravda pred sudom, jedini je način da sprečimo da nas u potpunosti zaslepe šokantna saznanja koja ne donose apsolutno ništa osim jeftinog senzacionalizma.
· Reaguj