Sigurno ste nekad - barem jednom, a sigurno i više puta - čuli komentar: "Ma možda mu nameštaju, nikad ne znaš"; onda kada se pokrene priča o aktuelnom slučaju seksualnog uznemiravanja, napada ili onog najgoreg u ovoj kategoriji. Taj odgovor izazvao bi mini raspravu, pokušaj ubeđivanja ili razuveravanja takvog stava jer zašto bi se bilo koja žena ikada stavljala u takvu poziciju svesno i namerno.
Jeffreyju Epsteinu niko nije pokušao da namesti. Postojala je jedino neizmerna hrabrost da se progovori protiv savršeno naštimovanog sistema koji je godinama, decenijama, uspevao da sakrije sva nedela koja se ovom čoveku pripisuju. Postojala je samo neopisiva želja i pokušaj da se to spreči i spasu budući mladi životi devojčica.
Jeffreyju Epsteinu niko nije pokušao da namesti i to dokazuju svi dokumenti koji su dostupni na sajtu Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država. Dokazi koji su korišćeni tokom njegovog suđenja za seksualnu trgovinu maloletnika i za zaveru radi izvršenja tog krivičnog dela, na kome se on 2019. godine izjasnio da nije kriv.
Na stranu sva voljena imena Holivuda, istaknuta i cenjena imena iz sveta nauke, književnosti, politike ili bilo koje druge oblasti koja možete pronaći u tim fajlovima - direktno ili ne, kada ukucate reč girl izaći će vam 11.317 podudaranja, a za girls 18.189.
U tom ogromnom opsegu su razna dokumenta: od mejla kakvu ženu treba da ima (koja pomaže u kući, kuva, ima posao, duhovita je, kojoj možeš da veruješ… i na kraju da paziš da se sve te žene nikad ne upoznaju) i koji na najnižem i najbanalnijem nivou dočarava tip ljudi koji iza tih reči stoji, preko "jednačina" koje dovode do rešenja da su žene jednake problemu, do pravnih dokumenata o specijalnim "masažama" i devojčicama od 14 do 17 godina.
To je samo mali procenat…
U celokupnom slučaju otkrivanja svih Epsteinovih dokumenata, Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država (DOJ) napravilo je jedan, ako njih pitate mali, a objektivno neopisivo velik, propust. U želji da se što brže objavi, došlo je do lošeg uređivanja i tako su otkriveni identiteti, uključujući imejl adrese i fotografije, određenih žrtava. Nakon čega je DOJ morao da ukloni hiljade, preciznije 9.500, dokumenata.
Advokati žrtava, Brittany Henderson i Brad Edwards, rekli su da je DOJ napravio "najtežu povredu privatnosti žrtava u jednom danu u istoriji SAD-a". Danielle Bensky izjavila je da su u fajlovima objavljeni i razgovori koje je vodila sa FBI-jem, a koji je trebalo da budu poverljivi. Neke žrtve, označene kao Jane Doe, prijavile su da dobijaju pretnje smrću i da su njihovi lični finansijski podaci javno izloženi.
Advokati su naveli da je time ugrožena privatnost skoro 100 preživelih i zatražili hitnu sudsku intervenciju, dok je DOJ grešku pripisao tehničkim ili ljudskim propustima i obećao ispravke. Sudija u Njujorku je saopštio da su strane u međuvremenu rešile spor oko privatnosti i otkazao zakazano ročište. Dokumenta su objavljena po nalogu Kongresa, a od miliona stranica i materijala, DOJ tvrdi da je samo mali procenat sadržao neadekvatno zaštićene podatke.
Šta znači mali procenat u slučaju kao ovom? Da li uopšte sme i može da se nešto tako kaže? I da je reč samo o jednoj osobi, a ne o "malom procentu" kako se već navodi, ovo je neoprostiva greška. Jer je to jedan ljudski život, devojčica, danas žena, koja će po ko zna koji put morati da prođe pakao svih onih koji sebi, iz nekog neobjašnjivog razloga, daju za pravo da joj se obrate, da joj prete ili da joj ne veruju.
Timeline suđenja i jedna hrabra novinarka
Istraga protiv Jeffreya Epsteina započela je u martu 2005. godine, kada je policija u Palm Beachu pokrenula postupak nakon prijave porodice 14-godišnje devojčice da je bila seksualno zlostavljana u njegovoj vili. Ubrzo su se javile i druge maloletne devojke koje su tvrdile da ih je plaćao za seksualne usluge. Iako je policija 2006. pripremila više ozbiljnih optužbi, slučaj je upućen velikoj poroti, a Epstein je na kraju optužen samo po blažoj tački za navođenje na prostituciju, što je izazvalo nezadovoljstvo lokalnih istražitelja.
Savezni tužioci su 2007. pregovarali sa njegovim advokatima, a 2008. je postignut tajni sporazum: Epstein je priznao krivicu po državnim optužbama i osuđen je na 18 meseci zatvora, uz dogovor da ne bude savezno gonjen. Kaznu je služio pod izuzetno povoljnim uslovima, a 2009. je izašao na slobodu, dok su njegove žrtve godinama pokušavale da ospore sporazum o neprocesuiranju.
Slučaj je ponovo dospeo u žižu javnosti zahvaljujući medijima i tužbama žrtava, naročito nakon što je Virginia Roberts Giuffre iznela optužbe koje su uključivale i poznate javne ličnosti. Ključni preokret dogodio se 2018. godine, kada je istraživačka novinarkaMiami HeraldaJulie Brown objavila seriju tekstova u kojima je detaljno razotkrila kako su tužioci sklopili izuzetno povoljan sweetheart deal sa Epsteinom i pritom propustili da obaveste žrtve.
Brown je proučila hiljade stranica sudskih dokumenata i uspela da pronađe i ohrabri desetine anonimnih žrtava da progovore, čime je pokazala razmere zlostavljanja i sistem zaštite koji je Epstein godinama uživao. Njeno izveštavanje izazvalo je snažan pritisak javnosti i dovelo do pokretanja nove savezne istrage u New Yorku krajem 2018.
Epstein je ponovo uhapšen 6. jula 2019. po optužbama za trgovinu maloletnicama u svrhu seksualne eksploatacije, a nekoliko dana kasnije Alexander Acosta podneo je ostavku na mesto ministra rada. Epstein je 10. avgusta 2019. preminuo u zatvorskoj ćeliji u New Yorku. Savezni tužioci su 2020. podigli optužnicu protiv Ghislaine Maxwell, koja je 2021. proglašena krivom za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i osuđena 2022. na 20 godina zatvora.
