Prema podacima Incest trauma centra, od 1994. do 2019. godine, svakog dana je prijavljen jedan slučaj zlostavljanja dece. To je preko devet hiljada prijavljenih slučajeva zlostavljanja deca, a ima ih mnogo više jer nisu svi slučajevi prijavljeni.
Incest trauma centar je 2015. godine uradio nacionalnu studiju o seksualnom zlostavljanju dece i ovo su rezultati:
Uzrasta od 10 do 18 godina, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje četiri deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još četiri deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo. Od petoro dece koja su preživela seksualno zlostavljanje, četiri su devojčice i jedan dečak. Prosečan uzrast kada se seksualno nasilje dogodilo je četrnaest godina i deca su se odvažila da u prosečnom periodu do dve godine nakon zlostavljanja anketarima saopšte šta im se desilo.
Ako dete ne naučimo da ima pravo na telesnu autonomiju, već da odrasli mogu da ga dodiruju po telu (ljube, grle, štipaju, i sl), čak i onda kada mu to ne prija ili ne želi, dovodimo dete u rizik da neće odbiti zlostavljača kada to pokuša, a dodatno ga obeshrabrujemo da nam se obrati za pomoć ako ga neko zlostavlja.
Šta je telesna autonomija?
Ako ne želi da bude dodirivano, dete ima pravo da kaže NE
Jer iako nisu svi dodiri zlonamerni, dete nema sposobnost da razlikuje nameru koja je iza njih. Ono što dete ume da razlikuje jeste da li ga neki dodir srami, ne prija mu, ili ga boli. Zbog toga je važno da bude ohrabreno da takve dodire odbije.
Treba da se oseća sigurno da priča s nama o svakom dodiru koji čini da se oseća loše
Jer je to jedini način da mi kao odrasli procenimo koja je namera tog dodira i objasnimo detetu razliku između dobrih i loših. Ovo je jedini način da budemo sigurni da će deca pričati s nama i obratiti nam se za pomoć ukoliko dožive bilo koju vrstu zlostavljanja.
Treba da zna razliku između različitih delova tela
Takođe i koje su to crvene zone koje niko, bez nadzora roditelja, ne sme da dodiruje ili da se drugi dodiruju u njegovom prisustvu. Reč je o privatnim delovima tela i, iako ovaj razgovor nije najprijatniji na svetu, bolje je da nama bude malo neugodno nego da rizikujemo da naše izbegavanje neugodnog razgovora neko zloupotrebi.
U velikom broju slučajeva, zlostavljači su oni koji imaju pristup deci. To nisu nepoznate osobe, već oni koji dete (ali i roditelj) zna i veruje im - članovi familije, porodični prijatelji, komšije...
Okretanje glave od činjenice da se zlostavljanje dece dešava i kod nas, i odbijanje da se o tome s decom govori kako bi se deca zaštitila, znak je da neko nije pripremljen za roditeljstvo.
Na sajtu Incest trauma centra imate spomenute obrazovne pakete, imate i slikovnice i flajere namenjene za sve uzraste dece - od vrtića pa do punolestva. Besplatni su. Pogledajte ih. Delite ih.
Preporuka je i edukativna slikovnicaPotraga za moćnom značkom GAĆOSLAV, a pogledajte i sam Instagram nalog @hrabriibezbedni.rs jer ćete tamo naći mnogo važnih informacija o ovoj temi.