Uprkos poražavajćim podacima da Srbija iz godine u godine sve više prednjači u broju umrlih od raka dojke u Evropi, stiče se utisak da se svest o važnosti prevencije i dalje nedovoljno širi i da žene svoje zdravlje nastavljaju da ostavljaju po strani. Povodom Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke, razgovarali smo sa Sarom Bojanić iz udruženja Evropa Dona Srbija o svim onim pitanjima koja se retko postavljaju naglas, a mogu biti ključna u prevenciji raka dojke i spasavanju života.
Iako je karcinom dojke najčešće maligno oboljenje kod žena u Srbiji, koliko ljudi zapravo znaju ovoj bolesti i da li ste upoznati sa tim na koji način dolaze do informacija?
Ova pitanja su izuzetno važna i mislim da se nedovoljno postavljaju, posebno jer je reč o bolesti koja je toliko rasprostranjena. Zaista, među ljudima, bilo u razgovorima uživo ili među komentarima na različitim internet platformama, stiče se utisak da je zdravstvena pismenost u Srbiji na izuzetno niskom nivou. O detaljima bolesti ljudi saznaju uglavnom od medicinskih stručnjaka tek onda kada se bolest desi, dok je zainteresovanost za preventivu mala i uglavnom vrlo površna. Ljudi se infomišu putem medija, slučajno, ili putem interneta koji, posebno za osobe sa nedovoljnim obrazovanjem iz biomedicine, predstavlja nepouzdan izvor informacija, a i te kako ume da izazove paniku i nepoverenje, uglavnom usmerenu ka pripadnicima medicinske struke. Upravo iz ovog razloga mislim da je od ključne važnosti da prvenstveno zdravstvo, školstvo i masovni mediji udruženim snagama neumorno rade na tome da do ljudi dolaze pouzdane informacije u vezi sa bolešću i preventivom i da nestručna lica koja uživaju slobodu govora na internetu ne poseduju kredibilitet i poverenje u opštoj populaciji. Ovde, naravno, vidimo i ulogu udruženja pacijenata, koja treba da doprinesu povećenju nivoa zdravstvene pismenosti, ne samo kod obolelih, već i kod ciljne populacije koja je pod rizikom za razvoj bolesti.
Koji su najčešći faktori rizika i sa tim u vezi, da li postoji nešto zajedničko kod žena koje obole od raka dojke?
Što se faktora rizika tiče, oni se odnose prvenstveno na pol i starost, kako je rak dojke i dalje najzastupljeniji kod žena starije životne dobi. Zatim imamo genetičke faktore i prisustvo bolesti u porodičnoj istoriji, hormonske faktore i primenu hormonskih terapija, kao i povećanu gustinu žlezdanog tkiva, posebno kod mlađih žena. Prethodno dijagnostikovan rak dojke, takođe povećava rizik od pojave raka i u drugoj dojci. Neizostavno je da napomenem da veliku ulogu u obolevanju igra i upražnjavanje nezdravih životnih navika koje se prvenstveno odnose na neadekvatnu ishranu i nedovoljno praktikovanje fizičke aktivnosti. Čak jedna trećina svih slučajeva raka dojke može biti sprečeno zdravijim životnim stilom. Što se tiče nečeg zajedničkog ženama koje obole od raka dojke, nezahvalno je davati zaključke koji nisu, ili su samo u izvesnoj meri medicinski potvrđeni, ali na osnovu iskustva koje sam stekla tokom prethodnih godina u komunikaciji sa ženama koje su prošle kroz bolest, lični utisak je da stres, uz već ustanovljene faktore rizika, može doprinositi pojavi bolesti.
Kada se bolest desi nekome koga znamo, kako treba da se ponašamo, postoje li preporuke u vezi sa tim? Koji je najbolji način da podržimo osobu na putu njenog izlečenja?
Biti u ovoj poziciji nimalo nije lako i mišljenja sam da je, kao i za sve druge važne stvari u životu, najbolje obratiti se stručnoj osobi. Psihoonkologija je disciplina koja je usmerena na humane aspekte lečenja malignih bolesti, što znači da pored toga što se leči bolesni organ, mora se voditi računa i o pacijentu kao osobi u celosti. Treba voditi računa o njegovom mentalnom zdravlju i socijalnom blagostanju, pa sa tim u vezi, mislim da je najbolja podrška koju možemo dati oboleloj osobi ta, da je uputimo na stručnu osobu koja radi sa ljudima koji se nalaze u istoj situaciji kao i ona. U specijalizovanim ustanovama u Srbiji koje se bave lečenjem raka postoje savetovališta gde se pored individualnog razgovora, podrška pacijentima i njihovim bližnjima pruža i kroz rad u grupi, organizovanjem različitih radionica i predavanja. Takođe, i udruženja pacijenata poput Evropa Dona Srbije služe da daju podršku kroz razmenu iskustva i organizovanje druženja i različitih edukativnih događaja.
Vaša organizacija okuplja i daje podršku ženama koje su prošle ili trenutno prolaze kroz bolest raka dojke. Na osnovu njihovih iskustava, koliko su zadovoljne komunikacijom sa medicinskim profesionalcima kojima je poveren njihov oporavak? Da li su upoznate sa svojim pravima kao pacijentkinje i da li im se informacije u vezi sa njihovim zdravljem pružaju na njima razumljiv način?
Ovo je odlično pitanje koje se, po mom mišljenju, takođe nedovoljno postavlja, a koje je goruća tema u drugim evropskim zemljama, a pod hitno bi trebalo da postane i kod nas. Izvesno je da žene nisu dovoljno upoznate sa svojim pravima kao pacijentkinje i da je komunikacija tokom lečenja sa medicinskim stručnjacima uglavnom nezadovoljavajuća, jer zbog velike opterećenosti onkološke kliničke prakse u Srbiji, zdravstveni radnici nemaju vremena da se u dovoljnoj meri posvete svakom pacijentu ponaosob.
Prepoznajući jaz u komunikaciji između zdravstvenih radnika i pacijanata, Evropa Dona Srbija trenutno sprovodi anketu sa namerom da uz pomoć prikupljenih odgovora otvori veliku temu zdravstvene pismenosti na edukativnom događaju planiranom krajem godine u Beogradu povodom 30 godina postojanja Evropa Dona Koalicije.
Cilj ovog projekta je pomaganje pacijentkinjama obolelnim od raka dojke u Srbiji da nauče o svojim pravima kao korisnici zdravstvenih usluga u Srbiji, ali i da postavljaju pitanja na koja će dobiti njima razumljive odgovore u vezi sa svojim zdravljem, načinima lečenja i mogućnostima izlečenja.
Da li možete da date smernice u vezi sa vrstama i dinamikom preventivnih pregleda, ali i objasnite kako izgleda put nakon uočenih promena na dojci? Gde i kome treba da se obratimo?
Ukoliko ste uočili bilo kakvu promenu na dojci, obraćate se svom lekaru opšte medicine ili ginekologu u svom domu zdravlja. Lekar vas onda dalje upućuje na mamografiju ili/i ultrazvuk, a ukoliko bude potrebno, radiolog će vas uputiti i na magnetnu rezonancu dojke.
Savetuje se da svaka žena jednom mesečno radi samopregled dojki. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji od započinjanja menstruacije. Međutim, danas se preporučuju preventivni pregledi dojki, jer postoji mogućnost da se otkrije prisustvo tumora u dojci pre nego što se on može napipati. U tu svrhu rade se klinički pregledi dojki od strane lekara, mamografija koja predstavlja rendgenski pregled dojki, ultrazvučni pregled i pregled dojki magnetnom rezonancijom.
Preporuka je da žene mlađe od 40 godina jednom godišnje preventivno odlaze na ultrazvuk dojki, ukoliko im ne bude data preporuka za drugačiju dinamiku od strane lekara. Ovaj pregled je potpuno neškodljiv i neophodan kod pregleda i dijagnostike. Nakon toga je moguće početi sa mamografskim pregledima dojki na dve godine, ali je preporuka da se pre mamografskog pregleda uradi klinički pregled dojki od strane edukovanog lekara.
Budući da je Evropa Dona Srbija članica Evropa Dona Koalicije koja podrazumeva 47 zemalja, koji su njihovi primeri dobre prakse u vezi sa podrškom obolelih koje biste voleli da se primenjuju i u Srbiji?
U drugim evropskim zemljama postoje mnogi primeri dobre prakse koji se tiču olakšavanja života ljudima sa iskustvom bolesti raka. Na prošlogodišnjoj Panevropskoj konferenciji o raku dojke organizovanoj od strane Evropa Dona Koalicije, saznali smo da je Kipar još jedna zemlja koja je uspela da izglasa zakon Right to be forgotten u slobodnom prevodu Pravo da bude zaboravljeno. Ovaj zakon pomaže preživelima od raka da izbegnu finansijsku diskriminaciju prilikom potraživanja kredita ili životnog osiguranja. Takođe su predstavnice udruženja pacijenata iz Luksemburga podelile o uspehu programa podrške porodicama u kojima su roditelji oboleli od raka, te im je potrebna pomoć oko dece i organizovanja obaveza tokom odlaska na terapije i oporavka od bolesti. Iako dosta toga još uvek nije primenjivo kod nas iz različitih razloga, treba da budemo upoznati sa ovim primerima, jer služe kao dobra inspiracija i orijentir.
Kada se žena razboli, njena bolest ne pogađa samo nju, već i njenu porodicu, prijatelje, kolege… Čitavu mrežu ljudi koji čine njen život. Uprkos tome, ljudi nerado dele iskustva i beže od ovih teških, ali velikih i važnih tema. Kako ih motivisati da uzmu učešće na ovom važnom zajedničkom zadatku smanjenja broja obolelih i unapređivanju kvaliteta života onih koji su pogođeni bolešću?
Razumljivo je da epizodu bolesti svako želi što pre da ostavi iza sebe i vrati se regularnim tokovima i životu od ranije. Kako oboleli, tako i ljudi iz njihovog okruženja. Ipak, važno je govoriti o iskustvima, jer time pomažemo onima koji se i dalje bore u tome da se ne osećaju usamljeno i podržavamo ih na putu njihovog oporavka. Deljenje iskustva takođe jako pomaže i prevenciju bolesti. Iako ovakve teme umeju da budu neprijatne i preplavljujuće, svest o postojanju bolesti i što je još važnije, svest o načinima njenog sprečavanja, od izuzetne je važnosti. Zato i mi u Evropa Doni pokušavamo da organizovanjem različitih događaja, poput Race for the cure, trke i šetnje za ozdravljenje žena obolelih od raka dojke, koja imaju jednu pozitivnu notu, širimo tu svest i optimizam.
Budući da Race for the cure nije jedini projekat koji Evropa Dona Srbija sprovodi, koji su vam dalji planovi u oktobru, Međunarodnom mesecu borbe protiv raka dojke, ali i inače?
Čeka nas dinamičan period u kojem ćemo pored projekata koje kontinuiramo sprovodimo iz godine u godinu organizovati i neke nove edukativne događaje. Već sam u odgovoru na ranije postavljeno pitanje pomenula kako naše udruženje trenutno sprovodi anketu sa namerom da uz pomoć prikupljenih odgovora otvori veliku temu zdravstvene pismenosti u Srbiji na događaju planiranom krajem godine u Beogradu povodom 30 godina postojanja Evropa Dona Koalicije. Ovom prilikom ćemo otvoriti još nekoliko značajnih tema, o kojima će tek biti reči. Postoji još jedna inicijativa o kojoj trenutno ne smem mnogo da govorim, ali se takođe tiče teme pomenute u jednom od prethodnih pitanja, navigaciji pacijenata i tome kome i gde se obraćamo kada posumnjamo na postojanje bolesti. Svakako vredno radimo tokom cele godine i radujemo se svemu što osećamo da činimo kako bismo bili korak bliže svetu u kojem nema više mesta za bolest raka dojke. Za kraj, ovu priliku ću takođe iskoristiti da pozovem sve ljude dobre volje da nam se jave i pridruže, svaka pomoć je i više nego dobrodošla, jer kao što smo već pomenule kroz ovaj razgovor više puta, ovo je jedan zajednički zadatak koji nas sve okuplja oko važnog cilja.