Tekst: Ana Stefanović

Zorani Obradović kao odličnom kandidatu za rubriku Stylish orman u redakciji našeg magazina razgovaralo se već nekoliko puta u proteklih par meseci. Otkako je prestala da se intenzivno bavi modelingom, Zorana se sofisticirano i diskretno povukla iz medija, čineći svako svoje pojavljivanje u javnosti čistom ekskluzivom. Zato se u redakciji spekulisalo oko toga da li bi ova elegantna dama uopšte dozvolila da novinari fotografišu njen dom i orman. I zato smo bili prijatno iznenađeni kada je oberučke prihvatila naš poziv. Iznenađena je bila i njena i Mišina (Zoranin suprug, fotograf) božanstvena mađarska vižla Mili. Od uzbuđenja što nas vidi na ulazu, pristao je na jedan da proguta svoj lekić.

Smestivši se udobno u ogromnu meku sofu, dok na istoj pored mene sedi Mili i uzbuđeno mlati repom levo-desno, objašnjavam Zorani šta sve treba da pripremi za fotografisanje – nešto nakita, omiljene, najupečatljivije komade garderobe, ključni aksesoar, malo kozmetike... Tri minuta kasnije fascinirano posmatram kako ona vešto i brzo pravi selekciju neverovatne količine bengl narukvica, šarenih minđuša, dugačkih ogrlica i aranžira ih oko kutije za fotografisanje. Nakon par škljoceva, predmet fotografisanja je ona sama, ali odličnu fotku imamo već posle pet minuta. I tako redom, sve završavamo znatno brže nego inače i oduševljeno konstatujemo da je sasvim logično što je tako, jer imamo posla sa dugogodišnjim profesionalcem u poziranju za kamere, a usput i suprugom modnog fotografa.

„Moja profesija umnogome je uticala na moj stil i odnos prema modi uopšte“, konstatuje Zorana. „Na slikanjima i revijama vidite nove trendove pre svih i uvek ste u prednosti, korak ispred. Vremenom, kako sam se razvijala kao ličnost, profesionalno i privatno, uspela sam da radeći sa velikim umetnicima čvrsto izgradim sopstvenu individualnost. Modu sam zavolela i naučila da je razumem. Shvatila sam da za dobar stil nije nužan novac i da je tajna upravo u kombinovanju luksuznih brendova sa onim najpristupaènijim. Nauèila sam da prepoznam lepe stvari, da cenim kvalitetan miks stilova i vizuelnu harmoniju. Modeling mi je pomogao da doživim modu na pravi način i da je posmatram kao umetnost“, zaključuje Zorana dok ređamo cipele po čupavom ljubičastom tepihu.PageBreak

Pitam je da li joj je još uvek na prvom mestu među kreatorima Anne Demeulemeester, a ona ushićeno odgovara da jeste i iz ormana izvlači njen kaput magičnog kroja. „Magičan“ je sasvim adekvatan atribut jer je kaput potpuno četvrtastog oblika, ali ima toliko mogućnosti za preklapanje, umotavanje, pregrtanje, vezivanje da fotograf Ana i ja ostajemo u rebusu oko toga kako ga je najbolje fotografisati. U omiljene brendove Zorana ubraja i BCBG Max Azria, Givenchy i Maison Martin Margela, a priznaje da bi umesto ormana neke modne ikone radije orobila butike Barbare Bui, Diora i Alberte Ferretti. „I par haljina Zac Posena!“, zaključuje na kraju.

Iz naših ranijih susreta i razgovora o ličnom stilu, Zoranu sam upamtila kao jednu od retkih ljudi u Beogradu (gde želja za individualnošću ume da bude i bizarno bezuslovna) koji, osvežavajuće, ne prezaju da priznaju da vole da prate trendove. Ona nije nikakav fashion victim, već neko ko osvešćeno prati tokove, tendencije i novitete i sa zadovoljstvom u svemu tome, iz sezone u sezonu, pronalazi svoj senzibilitet. Kažem joj da je poštujem zbog toga i pitam je čime je najviše inspirisan njen stil. „Pored osnovnog trenda kome se sezonski blago prilagođavam, najveću inspiraciju nalazim u heroinama filmova iz prošlog veka, kao i u slikarstvu, književnosti, pozorištu. Moj stil je koloričan, najčešće slojevit, sa puno detalja, naročito nakita, ešarpi i kaiševa“, objašnjava Zorana. „Osamdesete su vreme u kom sam odrastala i koje je ostavilo veliki uticaj na mene. Moja sestra, koja je dosta starija, oblačila se vrlo fancy i slušala je muziku tog vremena, i ona je umnogome uticala na to da taj period obožavam u svakom smislu. Kasnije, kada sam se upoznala i radila sa mnogim kreatorima u Parizu, shvatila sam da se forme i drugi elementi iz osamdesetih stalno vraćaju kroz različite trendove i kolekcije. To je jedna od retkih dekada koja asocira na bezbrižnost i sreću i koja se konstantno vraća u modu.“

Godine života u Parizu učinile su svoje – Zoranin stil odiše nekim nepretencioznim ženstvenim šikom karakterističnim za francuske ulice, ali ona ističe da izuzetno ceni i domaću modu. „Žao mi je što naši mladi kreatori nemaju veću podršku države, ali i samih potrošača. Naši kreatori su veoma talentovani i bilo bi dobro kada bi svest o njihovom postojanju bila veća u javnosti. Ovako, kupci su prepušteni velikim lancima konfekcije, a njihov stil samo kaska, ne razvija se. Poduhvat je videti nekoga ko vas može modno inspirisati. Ipak, drago mi je što postoji sve više ljudi koji prate modne blogere i osvešćenije posmatraju kulturu odevanja.“ Zorana nije neko ko će precizno definisati svoj stil, niti odabrati look za koji smatra da joj najbolje pristaje. Smatra da svoj modni identitet i dalje formira i da je prednost njenog izgleda u tome što uvek može da izgleda drugačije. Kroz ovu priču ponovo se vraćamo na onaj doživljaj mode s početka, kom ju je naučio posao manekena. Moda je fluidna, klizava stvar koja se stalno menja, koju ne možete da uhvatite i za glavu i za rep i koju ne možete da stavite u ram kao sliku, već možete da je pažljivo posmatrate i blago prilagođavate svom unutrašnjem ja.

P&O
Gde najradije kupujeteodeću? U Parizu i Rimu.
Štikle ili ravna obuća? Ravne cipele.
Cipele ili torbe? Mrtva trka.
Najbolje izgledam u… romantičnoj haljini.
Nikada ne mogu imati previše… đinđuva.
Moja ikona stila je... nemam je.
Moja najveća inspiracija je… modna fotografija.
Must have komadi za predstojećusezonu? Devedesete se vraćaju! Vadite stare stvari iz ormana, ako je išta ostalo!

Modeling joj je, kako kaže, pomogao da doživi modu na pravi način i da je posmatra kao umetnost