Na tipičan način slavnih, razvod Kim Kardashian i Kanye Westa bio je u najmanju ruku haotičan. Kim je podnela papire još prošlog marta, ali se drama između bivših partnera nedavno ubrzala zbog Kanye-ovog sve više zabrinjavajućeg ponašanja koje proizilazi iz njegovih optužbi da mu Kim uskraćuje da viđa njihovo četvoro dece. ''Samo želim da čestitam svojoj ćerki rođendan'', rekao je reper u sada već obrisanom videu 15. januara, na dan rođendanske zabave njegove ćerke u Čikagu. ''Nije mi bilo dozvoljeno da znam gde je proslava''.
Westov Instagram nalog postao je njegov primarni način izražavanja besa i frustracija prema Kim. 4. februara objavio je snimak ekrana svoje ćerke North sa natpisom: ''Pošto je ovo moj prvi razvod, moram da znam šta treba da uradim kada se moja ćerka postavi na TikTok protiv moje volje?'' Samo dva dana kasnije osvrnuo se na navodne izjave Kim Kardashian da ju je udario, da bi 9. februara postavio porodičnu fotografiju sa Kim Kardashian i decom uz opis: ''Bože, molim te spoji našu porodicu ponovo''.
Ali to je samo početak. Od prvog dana saznanja da je Kim u vezi sa komičarem i zvezdom Saturday Night Live-a Peterom Davidsonom, Kanye ga javno ismeva i ponižava, nazivajući ga Skete-om, i ponovo objavljujući glasine da je upravo on doveo pokojnog repera Mac Millera do samoubistva. Kanye je otišao toliko daleko u svojoj opsednusti da je u januaru objavio pesmu sa The Game-om u kojoj repuje: ''Bog me spasio od te nesreće [pozivajući se na saobraćajnu nesreću koju je preživeo 2002], samo da bih mogao da pobedim Petea Davidsona''. U ponedeljak je pozvao svoje obožavaoce da ne napadaju Davidsona, jer će on to učiniti sam, a već sledećeg dana okačio je navodni screenshot dopisivanja sa Kim u kome mu ona kaže da ''stvara opasno i zastrašujuće okruženje'' za sve njih. Nakon toga, reper je obrisao sve svoje prethodne postove na Instagramu i objavio izvinjenje rekavši da preuzima "odgovornost" za svoje postupke, ali da je šteta već učinjena.
Kao i sve što se odnosi na par Kardashian-West, ove objave dospele su na naslovne strane. Međutim, za razliku od uobičajenih tračeva koji okružuju ovu reality porodicu, ovog puta u pitanju nema mesta zabavi, šali i razbibrigi. Radi se o tipičnom uznemiravanju žene od strane bivšeg partnera, o psihičkom i emocionalnom nasilju sa kojima se susreće ili se makar jedanput susrela gotovo svaka žena u svom životu.
Mediji ipak i dalje učestvuju u senzacionalističkom obaveštavanju javnosti, pri kome je najveći problem relativizovanje neurotičnog, toksičnog i neuračunljivog ponašanja muškarca, koje se tumači kao smešno, zabavno, i jednom rečju - primereno. Društvene mreže preplavili su mimovi i gifovi Kanye-ovih izjava, pri tom zanemarujući da Kanye ima dijagnostikovan bipolarni poremećaj, što je razlog više da se čitava ova pompa komunicira na ozbiljno i društveno odgovoran način.
Za Dan zaljubljenih Kanye je Kim poslao kamion ruža, a potom ju je napao što ne reaguje na ''ljubavno bombardovanje''. Tehnike prinude, emocionalno uslovljavanje i pretnje koje ne jenjavaju mesecima nedvosmisleno su odraz zlostavljanja druge strane. I ovde nema mesta raspravi kakvo god uvreženo mišljenje imali o njemu ili njoj.
Kim Kardashian je žena velike moći i bogatstva, što navodi ljude da veruju da ona nije u neposrednoj opasnosti za razliku od žena koje žive u nesrećnijim okolnostima. Koliko god puta naglasili da nasilje može da se desi svakome i da nema veze sa polom, rasom, seksualnom orijentacijom ili finansijskim stanjem, i dalje smo skloni ovakvoj kategorizaciji. I sve to zbog nedovoljne edukacije, svesti i malicioznih stereotipa.
Svakako bi bilo pogrešno ne spomenuti da je i sama Kim štitila svog muškarca kada je uznemiravao druge žene, te se i sama ponašala mizogino - setimo se Taylor Swift i Amber Rouz koje je Kanye stavio na stub srama u svojoj pesmi ''Famous''. Ona se ne razlikuje mnogo od svih drugih žena koje su žmurile na problematično ponašanje partnera, ili ga pri tom još i branile, ne shvatajući čitavu situaciju dovoljno alarmantnom.
To što je manje osvešćena, ne znači da je manje žrtva.
Konstruisanje ideje o tome ko može, a ko ne može da bude zlostavljan, ko je vredan pažnje i naklonosti, a koga ćemo i sami šikanirati, potpuno je neprihvatljivo. Kao društvo učestvujemo u uobičajenoj retorici među apologetama zlostavljanja, verujući da neko može da ''traži'' ili čak ''zasluži'' da bude zlostavljan. Niko ga ne traži, niko ga ne zaslužuje.
''Kraj je kad ja kažem da je kraj'', ''Nećeš otići dok ti ne dozvolim'', ''Tebi treba da bude privilegija što se ja ovako ponašam'' odzvanjaju u glavi sve one rečenice koje nam prevrću želudac. Hajde da nazovemo stvari pravim imenom i prestanemo da relativizujemo nasilje u bilo kom obliku, jer nijedna, ali baš nijedna žena ne sme i ne treba da ga trpi.