Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Slatka bomba: Kako šećer utiče na naš mozak

Autor ppaca

Najnovija istraživanja pokazuju da čovek može da razvije zavisnost od šećera slučnu kao i od psihoaktivnih supstanci. Bez obzira da li mislite da je reč o preterivanju ili ne, pročitajte šta šećer radi vašem mozgu i kako se manifestuje ...

 Izvor: foto: parisinfourmonths / Instagram

U leto 2014. godine nutricionista Carole Bartolotto je zamolila kolege iz firme Kaiser Permanente da urade jednu nezamislivu stvar.

Naime, Carole je predložila saradnicima da dve nedelje ne konzumiraju šećer, zaslađenu hranu, čak ni veštački zaslađivač. Kako bi ih podstakla u tome, ona je ovu molbu pretvorila u izazov.

Pravila izazova su bila sledeća: zabrana bilo koje vrste šećera, pa čak i meda, stevije i spelte, kao i prerađena hrana koja sadrži više od pet odsto šećera, niti više od pet porcija svežeg voća na dan, dok su voćni sokovi bili potpuno zabranjeni.

Rezultati dvonedeljnog izazova su iznenadili Carol.

Devedeset pet odsto učesnika je reklo da im je zaslađena hrana koju su posle jeli bila previše slatka, a sedamdeset pet odsto je reklo da osećaju šećer i u mladim šargarepama i krekerima.

"Ljudima je trebalo samo dve nedelje da u potpunosti resetuju paletu ukusa", zaključila je Carol.

Međutim, prvi deo eksperimenta nije prošao uopšte glatko. Više od polovine kolega je reklo da su posle samo par dana otkako ne jedu šećer i zaslađenu hranu osetili neverovatnu žudnju za nečim slatkim, dok je ostatak grupe doživelo to isto osećanje posle šest dana. Učesnici su prvi dan opisali kao najgori, mnoge je bolela glava, dok su neki rekli da je za ovaj poduhvat potrebna velika volja i disciplina.

Sigurno ste i sami primetili da što više slatkiša jedete to vam organizam više traži. Setite se samo praznika kada hteli to vi ili ne torte, vanilice, puslice i sitni kolači zovu i mame iz dana u dan sve više i više.

Ipak, ono po čemu Bartolottin eksperiment fascinantan jeste da on spada u nekoliko istraživanja koje dokumentuje da naše telo prolazi kroz proces apstinencije odmah po prestanku unošenja šećera u organizam, potkrepljujući ranije teorije o tome kako ukidanjem šećera ljudi postaju depresivni, više se zamaraju i osećaju manjak energije.

Dugogodišnja istraživanja su pokazala da prekomerni unos šećera i prerađene hrane koja obiluje ovom supstancom dovodi do raznih oboljenja od kojih su dijabetes i preterana gojaznost prvi na listi.

Prema petnaestogodišnjoj studiji objavljenoj u Journal of the American Medical Association: Internal Medicine, odrasle sobe čija se ishrana sastoji od hrane koja sadrži između 17 i 21 odsto šećera imaju mnogo veću šansu da obole od bolesti srca od onih koji unos prerađene hrane prepune veštačkih zaslađivača unose u manjoj količini.  

Neka druga istraživanja su pokazala da preteran unos šećera predstavlja veći rizik po dobijanje raka, depresije i demencije. Prošle godine je Svetska zdravstvena organizacija objavila da odrasle osobe ne bi trebalo na dnevnom nivou da unose više od šest kašičica šećera, odnsono 100 kalorija šećera na dan. kako bi vam ovaj podatak bio jasniji centar za Kontrolu Bolesti u Americi je objavio da prosečna Amerikanka dnevno unese čak 275 kalorija šećera.

Da stvari budu gore, šećer više nije samo nezdrav, već je proglašen za namirnicu koja izaziva zavisnost! Iako se ova ideja još uvek smatra pomalo radikalnom, naučnici smatraju da šećer izaziva kompulsivno ponašanje, odnosno stvara zavisnost baš kao što to rade droga i alkohol.

Istraživanja su otkrila da droge poput heroina i kokaina koje utiču na nervni sistem tako što veštačkim putem izazivaju lučenje dopamina koji reguliše osećaj zadovoljstva i utiče na moć odlučivanja, izazivaju isti efekat u mozgu kao i šećer. Ipak, ovo treba uzeti s rezervom jer sličan efekat u mozgu izaziva i seks.

Studija objavljena u the American Journal of Clinical Nutrition pokazuje da su adolescenti sa normalnim indeksom telesne mase koji su svakodnevno jeli sladoled, pili čokoladni milkšejk imali slične simptome apstinencije kao i narkomani.

Još 1960. godine osnovano je društvo za ljude koji imaju problem sa prejedanjem po uzoru na Anonimne alkoholičare (AA). 2009. godine dr Ashley Gearhardt koja je sada asistent na Univerzitetu u Mičigenu je pomogla da se napravi skala koja određuje vrstu zavisnosti do hrane koja u formi upitnika može da ustanovi, odnosno odredi da li je neka osoba zavisna ili ne.

Kritičari pak smatraju da je ovaj metod netačan jer se zasniva na subjektivnim zapažanjima pojmova kao što su "povlačenje" i "uznemirenost". Kritičari dalje navode da povezivanje i izjednačavanje šećera sa opijatima nikako nije dobro.

"Preterano je porediti šećer sa opijatima. Osoba koja se skida sa opijata želi u periodu apstinencije sebi da skine kožu s leđa. Čisto sumnjam da se neko tako oseća dok se skida sa šećera", rekao je dr Peter Pressman , bivši predsednik Daedalus Foundation.

Psiholog, Cariline Davis sa Univerziteta u Torontu navodi da se šećer lako pretvara u glukozu koja nam je neophodna za funkcionisanje organizma. Kada su muškarci bili lovci, slatka hrana je bila znak da je zdrava i jestiva, dok je ona gorkog ukusa smatrana otrovom.

U studiji objavljenoj u prošlogodišnjem izdanju  PLOS One, naučnici navode da je nezdrava ishrana jedan od glavnih uzroka bolesti. Učesnici istraživanja bili su studenti Univerziteta u Mičigenu, a njihov BMI je iznosio 23. Na dugačkoj listi, čak 35 namirnica su bile označene kao one koje izazivaju neku vrstu zavisnosti.Ono što treba naglasiti jeste da prirodni šećeri dobijeni iz svežeg voća ne spadaju u tu listu.

"Ljudi neće razviti zavisnost od šećera ako jedu jabuke" reči su jednog od naučnika.

Istraživanje iz 2010. godine objavljeno u Nature Neuroscience, a koje uključuje ispitivanje laboratoriskih miševa, potvrđuje činjenice da junk food izaziva zavisnost. Naime, miševi koji su hranjeni isključivo nezdravom brzom hranom se nisu libili da je jedu i pod elektrošokovima, dok su miševi iz druge test grupe odolevali izazovu zvanom čizkejk.

Ipak, bez obzira na sva va saznanja samo 15 odsto ljudi koji probaju droge razviju zavisnost. Ista analogija se može odnositi i na konzumiranje šećera, odnosno prerađene hrane i slatkiša.

Sledeći korak u istraživanju da li šećer izaziva zavist ili ne svakako treba da se fokusira na činjenicu da ljudi nisu isti i da postoje oni koji su definitivno osetljiviji na šećer od drugih. 

Priredila: P.M.L.

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> http: //www.viber.com/ellesrbija

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity