"Moram nešto da pojedem!" Ovu rečenicu sigurno svakodnevno slušate od kolega i prijatelja (a verovatno je i sami izgovarate), obično u isto vreme (oko 11, 16 i 22 časa), u periodu kada po pravilu ne bi trebalo da budemo gladni. Upravo ta rečenica nagoveštava "napad" na grickalice i slatkiše koji će uslediti.

Scena u kojoj ubrzano jurite ka kuhinji da biste pojeli nešto slatko u prvi mah možda deluje smešno, ali ipak, s druge strane, morate priznati da to i nije tako. Sposobnost da se koncentrišete u tom trenutku je ograničena, a svako znanje o pravilnoj ishrani pada u vodu pred nagonom za konzumiranjem hrane. Skoro da čujete kako vas dozivaju svi ti delikatesi koje želite da pojedete.

I da pogodimo: upravo ta ukusna jela obično su slatkiši.

Zbog čega je tako teško odreći se slatkiša?
Iako živimo u razvijenom svetu i svakodnevno smo izloženi informacijama o pravilnoj ishrani, i dalje jedemo previše šećera. Prema istraživanju centra American Heart Association, u današnje vreme unos šećera trebalo bi smanjiti za 70% da bi to ušlo u okvire zdrave ishrane. I iako veoma dobro znamo da šećer nije zdrav, teško nam je da ga se odreknemo.
Da razjasnimo, to nema nikakve veze sa slabim karakterom. Našli ste se zarobljeni u jednom začaranom krugu, u kom organizam očajnički pokušava da reguliše količinu šećera u krvi. Kada konzumirate šećer, vaš organizam velikom brzinom jednostavne ugljene hidrate pretvara u glukozu i skladišti je u vašem krvotoku.

Glukoza je energija, a količina koja se stvori u organizmu prilikom uobičajenog unosa šećera trebaće vam jedino ako ste planirali da istrčite maraton. Pankreas tada luči insulin kako bi ćelijama naložio da apsorbuju višak glukoze, i na taj način ona se skladišti kao mast. Glukoza je na taj način nestala iz krvotoka, ali količina šećera u krvi naglo pada i, dok organizam pokušava da povrati ravnotežu, javlja se još veća potreba za glukozom.
A vaše telo veoma dobro zna da je njen najbliži izvor nešto slatko. I tako već posle dva sata čeznete za  slatkišima.

Kako šećer utiče na organizam?
Hraneći nagon, počinjete krug iznova i tako padate u zamku. Kada previše stimulišete ovaj prirodni proces, ćelije postaju otporne na delovanje insulina i traže veće doze kako bi izazvale reakciju.
Nivo glukoze u krvi raste, što dovodi do niza simptoma, uključujući umor i depresiju, ali i do potencijalno ozbiljnih bolesti. Osim iznenadnog naleta energije, šećer ne donosi ništa dobro. On ne sadrži vitamine, minerale, proteine ili vlakna, tačnije, uopšte nema hranljivih vrednosti. Njegov uticaj na naše telo i um je ništa drugo nego čista iluzija.

Kao što podstiče variranje nivoa šećera u krvi, on pravi darmar i u neurohemijskim procesima, tako što podstiče proizvodnju seratonina – hormona sreće, neurotransmitera koji prenosi pozitivan osećaj zadovoljstva i opuštenosti. Istraživanje koje je sproveo američki psiholog i profesor Bart Hoebel pokazalo je da rafinisani šećer pokreće iste receptore zadovoljstva u mozgu kao i heroin.

Neka istraživanja pokazala su da kod onih koji žude za šećerom mogu da se primete nadutost u licu, bubuljice i crvenilo kože, ali i česte promene raspoloženja, kao i pad energetskog nivoa. Nakon povećanog unosa šećera, nagli pad nivoa glukoze u krvi može da dovede do toga da se osećamo razdražljivo i letargično. I uvek pokušavamo to da opravdamo tako što kažemo sebi da je to zbog toga što nismo spavali dobro.
Ako šećer izaziva truljenje zuba, a oni su najčvršće tkivo u našem telu, zamislite samo šta radi sa mekim tkivom kao što su bubrezi. On remeti čitav hemijski sistem organizma, usporava varenje i slabi imunološki sistem. Na taj način otvaraju se vrata raznim bolestima, poput srčanih smetnji, dijabetesa i raka.

Dobro je poznato da šećer pravi probleme i na koži. Ona usled konzumiranja velike količine šećera izgleda masno, ten je beživotan, a česti su i problemi sa aknama i nadutim podočnjacima. Kroz hemijsku reakciju koja se naziva glikacija, rafinisani šećer smanjuje proizvodnju novih molekula kolagena, proteinskih vlakana koja su zaslužna za čvrstinu kože. Ovo najčešće ne počinje da deluje pre 35. godine, ali ako promenite način ishrane kad vam je dvadeset, u četrdesetim ćete izgledati znatno bolje.

PageBreak

Koje su dozvoljene količine šećera?
U redu, verovatno ćete sada sebi obećati da ćete unositi mnogo manje šećera u organizam. Ali koliko bi zapravo šećera trebalo da unosimo? Ne više od šest kafenih kašičica na dan. Recimo, jedna konzerva Coca-cole ima sedam kašičica.
I to nije sve. Izvrnite pakovanje hrane u supermarketu i dobro pogledajte hranljivu vrednost. Ne tražite ugljene hidrate, već šećer kao sastojak. Svi sastojci koji se završavaju sa „oza“ su šećer, i nemojte da vas zavaraju naptisi na kojima piše „bez dodatka šećera“. Hrana bez dodatka šećera ne znači da u njoj nema šećera ni u jednom obliku. Fruktoza možda za organizam jeste bolja od rafinisanog šećera, ali to je i dalje šećer.
I on vreba sa svih strana. Nalazi se u sosu za špagete i salate, ali i u napicima za mršavljenje. Većina ljudi danas godišnje pojede količinu šećera u vrednosti njihove sopstvene težine, a da toga nisu ni svesni. Beli hleb i bela pasta veoma brzo se pretvaraju u glukozu, kao i svi proizvodi od belog brašna (njoke, testo za picu, kroasani). Samo 15 minuta nakon konzumiranja ovakvih namirnica, one se već pretvaraju u šećer.

Kako izaći iz začaranog kruga?
Reći nekome da prestane da konzumira šećer isto je kao kazati narkomanu da prestane da uzima heroin. Takav zahtev obično je osuđen na neuspeh. Doduše, u savršenom svetu jednostavno bismo odbacili rafinisanu hranu i živeli bismo zdravo. Međutim, to nije nimalo realno.
Jedino rešenje je da vodite računa o svemu što jedete. Uzimanjem hrane ulazite u začarani krug – ono što ste pojeli ranije u toku dana zaslužno je za potrebu za hranom koju osećate kasnije.
Bar četvrtinu svakog obroka (i užine) trebalo bi da čine proteini, jer se oni veoma sporo pretvaraju u glukozu, čime sprečavaju radikalno kolebanje u nivou šećera u krvi. To bi, recimo, bila šaka puna semenki koju biste dodali u šolju jogurta ili, na primer, konzerva tune sa svežom salatom.
Doručak je najbitniji obrok, jer njime započinjete dan i od njega zavisi koju hranu će vam organizam tražiti kasnije. Recimo, u musli dodajte šaku badema, koji su veoma bogati proteinima. Trebalo bi da mislite o unosu šećera u organizam čak i ako praktikujete pet manjih obroka dnevno. Voće je veoma bogato šećerom, stoga ga jedite u manjim količinama. Ograničite sebe na jednu do dve porcije svežeg voća na dan i izbegavajte voćne sokove i voće iz konzerve, jer sadrže mnogo šećera. Ako postanete razdražljivi dok se „odvikavate“ i prekidate začarani krug, stavite pola kafene kašičice šećera ispod jezika. Ili kad god možete vežbajte. Vežbanje je prirodan način da zamenite želju za šećerom.
Takođe je veoma bitno da zapamtite koliko je hrana povezana sa emocijama.
Često otvarate frižider jer je šef vikao na vas ili imate problema u vezi. Bilo bi mnogo bolje da umesto neumerenog jela pozovete prijatelja i porazgovarate o problemu koji imate. Međutim, budite blagi prema sebi. Nemojte razmišljati o ukidanju šećera zauvek. Razmišljajte o tome da ga ukinete danas, pa onda cele nedelje, i tako malo-pomalo.
Ne možete da zamislite svoj život bez šećera? Posle nekoliko nedelja naviknućete sa na smanjen unos i počećete zapravo da osećate prirodnu slatkoću hrane koju jedete. Kasnije će vam se stvari koje ste ranije jeli činiti preslatkim. A napadi da pregrizete nešto slatko koje ste imali ranije postaće stvar prošlosti.

Nina Dželetović