Saša Tkačenko
ELLE Grafički urednik
Ako ne računam sporadične odlaske na bazen i brćkanje na moru, moje fizičke aktivnosti svode se na pešačenje po gradu i trčanje za autobusima i ostalim oblicima gradskog prevoza. Kada je krenuo projekat Živeti zdravo, konstatovao sam da nemam ni trenerku, a o nekoj ozbiljnijoj sportskoj opremi i da ne govorim. Četiri nedelje kasnije trenerku nisam kupio jer šorts potpuno zadovoljava standarde. Najbitnije je to što ja i dalje idem na treninge. Mogu samo da zamislim koliko sam uplašeno izgledao na prvom i koliko je puta naš trener Andrej pre mene čuo sva ta banalna pitanja koja bih mu postavljao. Svaka mu čast na strpljenju, jer je u svet fitnesa trebalo uputiti jednu specifičnu grupu. Ipak, samo nedelju dana kasnije već iskusno analiziram svoj trening i znam nazive svih sprava. Ono što me uvek nasmeje su naši redakcijski razgovori u kojima komentarišemo iskustva s treninga. Fascinira me koliko smo svi ovladali gym terminologijom. Mada sam siguran da nema ništa smešnije nego kada se svojski potrudim da uradim celokupnu seriju trbušnjaka što pravilnije.
Ono što je sigurno mnogo teže od svih tegova jeste regulisanje (da ne kažem ukidanje) određenih namirnica. Imam utisak da me neke od njih proganjaju i bukvalno izlaze iz frižidera. Tu je, bez premca, na prvom mestu pesto sos, koji obožavam. A one lepe, ukusne, kremaste, sočne stvari mi i ne dostaju specijalno.
Ako zanemarimo trenerku, koju još nisam kupio, mada radim na tome, ja i dalje svaki drugi (okej, nekad treći) dan s istim elanom idem u salu. Malo da bih vežbao, malo da bih zasmejavao sebe i ostale dok stojim ispred velikih ogledala i podižem tegove.