Danijela je pisala o tome šta jeste, a šta regresoterapija nije, o hipnozi kao njenom alatu, savremenoj krizi ljudskog duha, kao i pronalasku dubljeg smisla života.
U ubrzanoj svakodnevici, koju gotovo svi živimo, vrlo je lako izgubiti sebe i uplivati u konstantni beg. Privremena zadovoljenja lako ispare i onda opet ostajemo sami sa tom prazninom. Kako je duša temelj čovekovog bića, ništa nas ne može zadovoljiti sem ponovnog spajanja sa tim suštinskim delom sebe. To je naše iskonsko stanje koje smo zaboravili i za kojim svuda tragamo. Kada ostvarimo kontakt sa dušom, tada se isceljujemo na najdubljem nivou. I upravo tu na scenu stupa regresoterapija.
Nove grane u nauci
Kao rezultat potrebe za tumačenjem tog suptilnog jezika duše, pojavljuju se nove grane nauke. Spoznaje do kojih su došli drevni mistici u svom iskustvu iz različitih filozofsko-religioznih pravaca poklapaju se sa najnovijim istraživanjima iz kvantne fizike i transpersonalne psihologije, koja se bavi izmenjenim i proširenim stanjima svesti što ukazuje na to da naša svest sadrži mnogo više nego što smo pretpostavljali.
Regresoterapija – alat za istraživanje duše
U okviru humanističke i transpersonalne psihologije razvijeni su efikasni iskustveni metodi koji dovode do revolucije u shvatanju emocionalnih i psihosomatskih poremećaja. Jedna od tih metoda čijim se istraživanjem bavim u svojoj praksi jeste i regresoterapija koja se pokazala kao savršen alat za uspostavljanje komunikacije sa dušom.
Regresoterapija ima holistički pristup. To je pre svega uzročna terapija koja ima za cilj potpunu transformaciju problemske strukture, njeno celovito rastvaranje sa trajnim i stabilnim pozitivnim promenama. To je tehnika bazirana na svesti i može biti tretirana kao kvantno-informaciona ili psiho-energo-duhovna metoda, koja inicira proces permanentnog isceljenja kroz spiritualnu integraciju ličnosti. U svom radu istražuje ne samo fizičke i psihičke traume nastale u postnatalnom životu, već i traumu rođenja i somatske traume u ranijim životima.
Regresoterapija nam omogućava da ostvarimo duboke uvide koji se odnose na našu prošlost, dinamiku nesvesnog, emocionalne teškoće i međuljudske probleme, kada se oni iz podsvesti podižu u nivo svesti i na taj način razrešavaju i integrišu. U mnogo slučajeva time mogu da se razreše teški simptomi na koje ne može značajno da se utiče konvencionalnim metodama lečenja. Klijenti su uspevali da se oslobode depresije, prevaziđu razne fobije i strahove, oslobode se psihosomatskih oboljenja, od migrenoznih glavobolja do alergijske astme i neobjašnjivih bolova u različitim delovima tela. Posle nekoliko seansi regresoterapije poboljšanje njihovog stanja bilo je mnogo veće nego posle višegodišnje konvencionalne terapije.
Kako regresoterapija funkcioniše?
Regresoterapija je terapeutski metod koji omogućava pristup dalekim sećanjima koja su pohranjena u datoteci naše duše. Na taj način možemo u svojoj svesti videti čitav tok svog evolutivnog razvoja. Zahvaljujući tome, počinjemo razumeti zašto smo izabrali određeni život i koja je naša svrha u njemu. Tada shvatamo smisao sadašnjih životnih situacija, kao i razloge ponavljanja određenih događaja i problematičnih odnosa. Regresoterapija oslobađa naše skrivene potencijale i daje nam potpuno novu perspektivu i smisao života. Lično iskustvo doživljaja večnosti naše duše, koje se dešava tokom jedne regresije, nešto je što potpuno menja našu percepciju sveta i vraća nam zaboravljeni mir i shvatanje važnosti svakog trenutka i svake odluke u našem životu.
Šta se dešava tokom regresije?
Tokom regresije terapeut vodi osobu nazad kroz vreme, direktno na prvobitni uzrok sadašnjeg problema. Nazad kroz ovaj život, kroz detinjstvo, kroz onih devet meseci koje smo proveli u majčinom stomaku, pa i dalje, ako je potrebno, kroz prethodne živote... Za one koji veruju da dalje postoji. A i oni koji ne veruju, svejedno, otkriju da su ipak živeli ranije, da ovaj život nije jedini... I to lično otkriće ima nemerljiv uticaj na poimanje života. Prošli životi mogu da utiču na sadašnji život na bezbroj načina, od fizičkih do emocionalnih, pa sve do problema u ponašanju.
U većini takvih slučajeva tokom regresije otkrijemo da smo poznavali osobe iz prethodnih života i sva nerazrešena osećanja preneli i u ovaj život. Ili smo već živeli ili proveli lepe trenutke u nekom mestu koje nas sada neodoljivo privlači. Takođe, različite fobije, strahovi, želje, zdravstveni izazovi, teškoće pri izboru profesije ili problematični partnerski odnosi mogu biti zanimljivi za istraživanje u regresiji. Na primer, stalno privlačimo isti tip partnera. Tokom regresije često izađe na površinu glavni razlog zašto se to dešava i sve dobije širi smisao i razrešenje. Olakšanje koje ovakva spoznaja donosi teško je rečima opisati.
Hipnoza i regresija
Oduvek postoji fascinacija hipnozom. Međutim, hipnoza nije ništa drugo nego instrument komunikacije sa dubinom koja se inače naziva nesvesno. Hipnoza i regresija nisu isto. Hipnoza je samo jedan od mnogobrojnih alata koji se može koristiti tokom regresije, ona otvara vrata u unutrašnjost, u dubinu duše, gde zajedno sa terapeutom istražujemo duboko zakopane ili skrivene uzroke naših sadašnjih teškoća. Ali uloga i veština samog terapeuta je tu ključna pri odabiru šta je potrebno izneti na nivo svesti, a šta ipak ostaviti zakopano jer još nije vreme za tu vrstu spoznaje. Postoji doza misterije oko hipnoze, a u stvari u stanju hipnoze samo dolazi do umirivanja svesnog, analitičkog uma. Postoji i doza straha da je hipnoza manipulativna tehnika, gde neko bez naše kontrole može da upravlja našim ponašanjem. To naravno nije tačno jer tokom hipnoze ne da nismo uspavani, što se najčešće pretpostavlja, već smo u stanju potpuno fokusirane svesnosti, dok pronalazimo nesvesne, emotivne razloge određenog ponašanja koje ne može racionalno da se objasni. Hipnozom takođe možemo da stimulišemo pažnju, pamćenje, učenje, kao i da postignemo opuštanje i unutrašnju harmoniju. Hipnoza ne može da zameni lekarske ili psihijatrijske terapije, nego je samo dopunski deo. Ona u stvari pokreće našeg unutrašnjeg iscelitelja i kompletira i integriše spoljašnje terapije.
Isceljujući sebe, isceljuješ svet oko sebe
Međutim, ne treba da se bavimo terapeutskim alatima, već suštinom samog procesa, a to je isceljivanje. Jer ako ne iscelimo bol iz prošlosti, ona će nastaviti da se preliva. Ne samo na našu sadašnjost, već i u našu budućnost. Ali ako čovek osvesti i isceli svoju prošlost, može da postane gospodar svoje sudbine, a ne njena žrtva. A da li ćemo to uraditi regresoterapijom ili na neki drugi, nama prijemčiv način, to je manje bitno. Ono što treba da znamo jeste da pročišćenjem svoje svesti čistimo i kolektivnu svest čovečanstva, što je danas važnije nego ikad jer živimo u veoma specifičnom trenutku na planeti Zemlji.