Spontani pobačaj tokom drugog ili trećeg tromesečja uvek je razočaravajući, a razlog najčešće nije moguće utvrditi. U novom istraživanju koje osporava dugogodišnju dogmu da fetus štiti imunitet majke uz pomoć posteljice, dva istraživača prof. Alexandra Benachi, akušer i prof. Julien Zuber, imunolog i lekar za transplantaciju u Parizu, impliciraju patogene puteve slične onima koji su uključeni u odbijanje transplantata.
ELLE: Kako akušer i doktor za transplantaciju na kraju rade zajedno kad je reč o plodnosti?
Dr Julien Zuber: Sa imunološke tačke gledišta, polovina fetalnog gena potiče od oca. Ponekad protein koji je nasleđen od oca, imuni sistem majke može da doživi kao strani. Tada smo shvatili da bi posteljica mogla da postane „imuno bojno polje“. Ovo je prilično retko, ali ozbiljno, a rezultat može biti gubitak fetusa. Tada smo uočili sve karakteristike odbacivanja transplantata. Otuda ova obećavajuća saradnja između oblasti akušerstva i transplantacije.
ELLE: Par može imati prvu trudnoću bez ikakvih problema, a zatim doživeti ozbiljne komplikacije tokom sledeće. Kako se ovo može objasniti?
Dr J. Z: Prva trudnoća zapravo jeste osetljiv događaj. Imuni sistem majke je „pogrešno pripremljen“ protiv očevih antigena. Prvi uslov koji smo proučavali jeste onaj koji se naziva hronični histiocitni intervilositis, koji se javlja u otprilike 5.000 od 10.000 trudnoća, a definisan je masivnom upalom placente koja znatno smanjuje snabdevanje fetusa hranljivim materijama i kiseonikom.
ELLE: Koji bi bili znaci upozorenja?
Dr J. Z: Dve karakteristike treba da podignu svest o mogućem procesu odbacivanja fetusa: prvo, nedostatak istovremene infekcije, a drugo, visoka stopa mogućeg podbačaja tokom narednih trudnoća. U kliničkom kontekstu, podstičemo akušere da stupe u kontakt sa lekarima za transplantaciju i imunolozima kako bi preduzeli odgovarajuća imunološka ispitivanja.
ELLE: Da li se ovi rizici od ozbiljnih komplikacija mogu predvideti pre trudnoće?
Dr J. Z: Ne postoji unapred utvrđena ili predvidljiva imunološka nekompatibilnost para pre začeća. Pored toga, žene su često osetljive na svoje partnere tokom trudnoće. To znači da razvijaju antitela protiv fetalnih antigena nasleđenih po ocu. Ovaj fenomen čak postaje pravilo kod višerotki (žene koje su već rodile pet ili više beba). Međutim, kod većine žena, ovaj imuni odgovor ostaje blag i podeljen, štedeći placentu, gde su očevi antigeni normalno skriveni od imunog sistema majke. Kod visoko osetljivih žena koje su imale višestruke gubitke trudnoća, uprkos trenutnom standardu nege, verujemo da postoji prostor za inovativne terapijske strategije koje se zasnivaju na iskustvu stečenom u transplantaciji. U idealnom slučaju, ove studije predvidele bi rizik od teških komplikacija. Opšti cilj bio bi da se utvrdi da li su pacijentu potrebne prilagođene terapije ili samo pažljivo praćenje.
ELLE: Koji bi bili novi terapijski putevi?
Dr J. Z: U ovoj fazi moramo biti oprezni: nekolicina terapeutskih opcija nije zasnovana samo na medicinskom znanju, već i na društvenim pitanjima uz zakonska ograničenja. Među nekoliko strategija, jedna bi bila ublažavanje imunološkog odgovora majke korišćenjem imunoreaktivnih režima. Utvrđeno je da je ovaj pristup veoma efikasan u prevenciji ili lečenju odbacivanja transplantata. Međutim, svi imunosupresivni lekovi povezani su sa povećanim rizikom od infekcija. Stoga, odnos koristi i rizika mora biti pažljivo izbalansiran i podeljen sa pacijentima na transparentan način. Druga strategija sastojala bi se od gestacijskih surogata, gde god je to zakonom dozvoljeno. U stvari, fetus začet od obolelog para nema suštinski problem i onda bi normalno napredovao u nesenzibilizovanom gestacijskom nosiocu. Ukratko, naši rezultati otvaraju nove terapijske puteve i daju nadu za bolju negu i podršku ovim parovima koji pate.
ELLE: Primalac transplantacije obično doživotno mora da bude na imunosupresivnom režimu. Hoće li i ovde to biti takav slučaj?
Dr J. Z: Za razliku od onih koji primaju transplantirani bubreg, trudnicama uglavnom nisu potrebni imunosupresivni lekovi jer je fetus zaštićen placentom, svojevrsnom „zonom prekida vatre“ gde su antigeni nasleđeni po ocu i imuni sistem majke pažljivo razdvojeni.
Julien Zuber je nefrolog specijalizovan za transplantaciju u Necker-Enfants Malades bolnici u Parizu i profesor kliničke medicine imunologije na Univerzitetu Paris Descartes. On je takođe radio u Kolumbija centru za translacionu imunologiju u Njujorku i u Laboratoriji za humanu limfohematopoezu Instituta Imagine.