Pirinač dijeta potiče iz davne 1934. godine kada je dr. Walter Kempner, pridruživši se timu na Odeljenju za medicinu na Univerzitetu Duke, počeo da koristi ishranu s niskim udelom soli i masti u lečenju raznih bolesti poput bolesti bubrega. Termin "pirinčana dijeta" proističe iz činjenice da je tada svaki pacijent uz obrok dobio posudu pirinča. Vrlo brzo se pokazalo da takav način ishrane, osim što ima povoljan uticaj na zdravlje, rezultira gubitkom kilograma.
I danas, pirinač dijeta koristi se kako bi se, uz prekomernu telesnu težinu, lečili brojni zdravstveni poremećaji poput bolesti srca i dijabetesa. U stvari, Univerzitet Djuk u Severnoj Karolini u SAD-u nudi program smeštaja gde pacijent 2 do 4 nedelje može uz medicinski nadzor i profesionalnu negu dostići svoju idealnu težinu. Za one koje program tipa "boot camp" ne privlači, na raspolaganju je i kućna verzija objašnjenja u knjizi "Rešenje pirinčane dijete" autora Kitty i Roberta Rosati.
Osnovna pravila dijete
Uprkos samom imenu, osobe koje prate pirinčanu dijetu, jedu više od samog pirinča. Tačnije, pirinač čini jednu od 30 dozvoljenih namirnica koje su redom bogate složenim ugljenim hidratima, te siromašne solju, mastima, proteinima i šećerima. Primarni je cilj uključenih namirnica detoksikacija tela uz prevenciju ili lečenje hroničnih bolesti, a mršavljenje dolazi „samo po sebi“.
Dijeta obuhvata 3 faze:Prva je faza detoksikacije koja traje nedelju dana. Tokom nje unos hrane je oskudan, a uključuje tek nekoliko skrobnih namirnica poput smeđe riže ili kvinoje. Voće je dozvoljeno samo jedan dan u prvoj nedelji, a ostalih 6 dana sa škrobnim namirnicama se kombinuje povrće i niskomasni mlečni (ili sojini) proizvodi). U prvoj fazi se unosi 800 kcal dnevno, ugljeni hidrati čine i do 89% energije, a unos natrija doseže tek 300 mg.
Druga je faza aktivnog gubitka kilograma koja traje dok se ne postigne željena telesna masa. Jelovnik je pritom nešto liberalniji jer dopušta 1200 kcal dnevno, a od prve se faze razlikuje u tome što se jedan dan umesto povrća sme jesti proteinska namirnica – na prvom mestu riba, a tek zatim niskomasni mlečni proizvodi ili krto meso. U drugoj fazi ugljeni hidrati osiguravaju oko 80% ukupne energije, a unos natrijuma doseže 500 mg.
Poslednja je faza održavanja koja se od druge faze razlikuje u dodatnih 200 kcal dnevno koje se osiguravaju uvođenjem namirnica poput tofua, sira, maslina i orašastih plodova. Dva puta nedeljno valja jesti ribu, a ukoliko se i dalje gubi na masi, moguće je i treći dan povrće zameniti proteinima.
Nizak unos soli je izrazito bitan deo dijete budući da autori smatraju da slane namirnice otvaraju apetit i uzrokuju debljanje. Umesto soli preferira se upotreba biljnih začina.
Neka osnovna pravila dijete podrazumevaju i 3 obroka dnevno, te vežbanje Tai Chia ili joge 1 h dnevno. Onima kojima to ne odgovara mogu se baviti i plivanjem ili hodanjem. Budući da je sama dijeta siromašna kalcijumom i vitaminom D, njeni autori preporučuju multivitaminski dodatak ishrani.
One koji vole kafu će razveseliti vest da je dozvoljena jedna šolja kafe dnevno (ne tokom prve faze) doduše bez mleka, šlaga ili šećera. Kafu ipak možete da zasladite medom ili javorovim sirupom.
Benefiti dijete
Dijeta ima dugu istoriju, te je, za one koji posete Univerzitet Duke, razvijen kompletan program za poboljšanje zdravlja i postizanje vitke linije. Dijeta nudi brz i efikasan gubitak suvišnih kilograma, iako je upitna njena dugotrajnost.
Najveća prednost je ograničenje unosa soli koji u današnje doba poprima alarmantne razmere. Visok unos soli dovodi do nakupljanja tečnosti u organizmu, ali i povećava rizik od raznih bolesti, posebno povišenog krvnog pritiska.
Lista namirnica koja se sme jesti možda možda nije duga, ali je redom reč o nutritivno vrednim namirnicama poželjnim u svačijoj ishrani. Redovna fizička aktivnost te kontrola stresa su dodatne pozitivne tačke dijete.
Nedostaci dijete
Pirinčana dijeta verovatno dobro funkcioniše u kontrolisanom okruženju Univerziteta Duke, ali u kućnoj radinosti je znatno zahtevnija. Potrebna je velika disciplina za njeno sprovođenje, a zbog velike restriktivnosti teško je pridržavati se dugoročno.
Unos masti, kao i proteina u samoj dijeti je vrlo ograničen i manji od preporuka zbog čega se rizikuju brojni deficiti. To je i jedan od razloga zašto dijeta može da dovede do velikog gubitka mišićne mase. Dodatno, dijeta ne pruža dovoljno objašnjenja kako uopšte postići tako nizak unos masti.
Napomene
Dijeta je dobar izbor za one koji zbog medicinskih razloga moraju brzo da smršaju, ali samo uz prethodno odobrenje lekara.
Primer jelovnika
Doručak
• Kriška integralnog hleba i ½ šolje posnog sira
• Jabuka
Ručak
• 1 šolja pirinča sa pečurkama
• Čaša nezaslađenog prirodnog voćnog soka
Večera
• 1 šolja kuvane testenine sa brokolijem
• Narandža