Kada upotrebljavamo termin zdrava hrana, automatski pokrećemo niz različitih kontradiktornosti i definicija iz različitih uglova. Sve veća dostupnost informacija na ovu temu počela je da zbunjuje pojedince koji se (sa pravom) pitaju: šta je, zapravo, zdravo jesti, a šta nije?
Osnovna smernica jeste da konzumirate hranu koja prija vašem telu, da pravite zdravije izbore i da osluškujete organizam. Svako telo je individua za sebe i dodatno, svačije potrebe se menjaju u zavisnosti od mnogobrojnih parametara. Neki od faktora koji mogu da utiču na naše izmenjene potrebe dovode se u vezu sa zdravstvenim stanjem, promenom godišnjeg doba, fizičke aktivnosti...
Zdrava ishrana ne mora da bude komplikovana i moguće je da svoje telo hranite sa namirnicama koje volite. Podsetimo se, u hrani treba umeti i uživati, bez straha, bez brojanja kalorija, merenja i striktnog praćenja pravila. Ishrana jeste jedan od bitnih faktora za naše zdravlje. Međutim, između poslovnih, porodičnih i društvenih obaveza, kao i mnogih drugih životnih faktora, ishrana nam često bude na poslednjem mestu. Ipak, trebalo bi stremiti tome da ovakav raspored životnih prioriteta, barem od 2024. godina, bude promenjen.
Zbog čega je važno da se hranimo zdravo?
Hrana je ono što na prvom mestu pokreće organizam: telo dobija kalorije i hranljive materije koje su potrebne za normalno funkcionisanje. Ukoliko u našoj ishrani postoji deficit kalorija, posledično će zdravstveni sistem trpeto. Ukoliko, pak, unosimo previše kalorija, može doći do gojaznosti ili prekomerne uhranjenosti. Gojazne osobe imaju povećan rizik za bolesti poput dijabetesa tipa 2, pojave insulinske rezistencije, digestivne probleme, hormonske disbalanse, a mogu se javiti i problemi sa kožom poput akni, ali i manjak energije…
Kako da zdrava ishrana postane zadovoljstvo, a ne opterećenje?
Prvi korak je dobra organizacija obroka. Ovo ne znači da treba da provodite sate i sate u pripremi složenih obroka. Jedan od mudrih načina je da odaberete da radnim danima pripremate jednostavnije obroke. Pripremajte hranu koju možete da konzumirate i više od jednog dana. Da biste olakšali pripremu, možete napraviti i nedeljni plan.
Drugi korak je kupovina namirnica. Kada imate veći izbor namirnica na policama vaše kuhinje, manja je verovatnoća da ćete posegnuti za nezdravom hranom. Zbog toga je potrebno da kupujete pametno. Važno je da se na vašem spisku nalaze sledeće namirnice: sveže i smrznuto voće i povrće, proteini - meso, riba, tofu, mahunarke, skrobna hrana - poput krompira, batata, pirinča, izvori masti - avokado, orašasti plodovi, hladno cenjeno nerafinisano ulje, mlečni proizvodi - mocarela, urda, kefir, proteinski puding.
Ukoliko u toku dana imate potrebu za zdravim grickalicama nemojte se odricati tog zadovoljstva. Ako ste ljubitelj slatkiša, pokušajte da nezdrave opcije zamenite sa raw barovima (uvek je dobro da je imate u svojoj torbi za “hitne” slučajeve). Birajte čokolade sa minimum 75% kakaa, a umesto kupovnog sladoleda možete napraviti zdraviju opciju od smrznute banane i kikiriki putera.
Zbog čega je važna raznolikost u ishrani?
Unosom raznovrsne hrane podržavamo naše crevne bakterije, olakšavamo svarljivost, nutrijenti se koriste na mnogo veći način u odnosu na jednoličnu ishranu. Ukoliko sebe smatrate izbirljivom osobom koja ne voli mnogo namirnica, pokušajte da uvodite jednu po jednu novu namirnicu kao deo obroka koji inače rado konzumirate. Iako možda na početku nećete uživati u isprobavanju hrane koju ne volite, istraživanja pokazuju da što je češće konzumirate, veće su šanse da se naviknete na nove ukuse.
Zbog čega je važno da imamo zdrav i prijateljski odnos sa hranom?
Ne postoji čarobni štapić koji može da utiče na promene u odnosu sa hranom, a da se mi nismo sami potrudili za ispunjenje tog cilja. Hrana je tu da nam pruži osećaj zadovoljstva, energije, pregršt prelepih ukusa i zadovoljstva. Nažalost, sve veći broj ljudi razvija poremećaje u ishrani poput emotivnog prejedanja, nezadovoljstva, stanja bulimije i ortoreksije.
Napravite dogovor sa svoim telom da ćete se potruditi da mu maksimalno pomognete, a zauzvrat dobijate dobro zdravlje, osećaj i energiju. Za početak, težite ka tome da napravite male korake, koje će dovesti do velikih promena. U redu je i da pogrešite, ne stvarajte sebi osećaj krivice. Bitno je da se vratite na put promena i nastavite tačno tamo gde ste stali. Toliko smo dužni našem telu.
Izvor: ELLE/ Zvezdana Ljubenković