Kako se bliži proleće, tako većina nas razmišlja o izboru namirnica koje unosi u organizam kako bi se rešili viška kilograma.
Hladno vreme “traži” kaloričniju hranu, a kad se tome pridodaju pandemija korona virusa, manjak fizičke aktivnosti i sezona slava i praznika, malo je onih koji ovih dana ne razmišljaju o dijeti.
Međutim, na tom putu mnogi ne konsultuju nutricionistu, već “na svoju ruku” isključuju određene grupe namirnica - najčešće nepravedno ozloglašene ugljene hidrate, a povećaju unos vlakana u vidu svežeg povrća i voća.
Puni entuzijazma i rešeni da “istope višak” što pre, mnogi unose daleko manje kalorija nego što je njihovom organizmu potrebno. Ova strategija možda daje rezultate “na prvu loptu”, ali ume da se vrati poput bumeranga.
Poznato je da bi dnevni unos kalorija trebalo da bude manji kako bismo gubili višak kilograma. Istraživanja kažu da smanjenje dnevnog unosa za od 500 do 1.000 kalorija dovodi do gubitka od pola kg do 1 kilograma nedeljno. Ali, ukoliko organizmu uskratimo dodatne kalorije u želji da što pre smršamo, činimo sebi “medveđu uslugu”.
Naime, kad dramatično smanjimo broj unetih kalorija na dnevnom nivou, to će rezultovati smanjenjem brzine metabolizma. Razlog je jasan - organizam pokušava da se prilagodi novonastalim okolnostima, pa “štedi”.
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da brzina metabolizma ostaje usporena i kada prestanemo sa dijetom, pa tada lakše dobijamo masne naslage, a mišići nam deluju poput "nemoguće misije".
Dakle, rečenica koju nutricionisti ponavljaju poput mantre: “Kad ste na dijeti, jedite više, ali birajte namirnice koje unosite”, nije izmišljena da bi nas zavarala.
Kako voće i povrće ima manju kalorijsku vrednost u odnosu na slatkiše ili jela sa brašnom, najlakši način da izgubimo višak kilograma jeste da kaloričnu hranu zamenimo onom koja je puna vitamina, minerala i vlakana i da je unosimo u dovoljnim količinama. Samo tako organizam neće prepoznati dijetu kao opasnost i početi da “štedi” masne naslage za “crne dane”.