Ipak, ako ste i ove godine tragali za nečim drugačijim, donekle i skrivenim, ELLE vam donosi priču o posebnom dragulju u moru festivala.

U pitanju je Arlemm, nadasve čaroban festival koji se održava u najzelenijem predelu Srbije, tamo gde tišinom „diriguje“ jedna od najčistijih reka naše zemlje (Rzav). 

Pre deset godina u najmanjoj varoši Zlatiborskog okruga, jedna porodica (Mladenović) čiji koreni vuku iz Arilja, odlučila je da pokrene letnju muzičku školu sa ciljem edukacije, usavršavanja i otkrivanja talentovane dece, prevashodno iz okoline - iako danas radionice, predavanja i masterclass pohađaju deca iz cele Srbije.

Danas Arlemm koji se iz godine u godinu održava krajem jula i početkom avgusta, nije samo edukativnog već i festivalskog karaktera zahvaljujući posebnim nastupima istaknutih izvođača klasične, tradicionalne i pop-rok muzike. Dok je samo otvaranje festivala rezervisano za amfiteatar pored prelepe crkve sv. Ahilije, zatvaranje se dešava poslednja dva dana na ostrvcetu Uski Vir. 

U želji da saznamo priču iza Arlemm-a, na nedavno održanom jubilarnom 10. po redu izdanju, popričali smo sa Dragutinom Mladenovićem, predsednikom udruženja MUZIKUS i direktorom pomenute manifestacije.

Dragutin je završio studije na Kraljevskom flamanskom konzervatorijumu muzike u Antverpenu, gde je 2006. godine magistrirao. Tokom školovanja pohađao je više majstorskih kurseva za solo violinu, kao i za kamernu muziku, te dobio nekoliko istaknutih nagrada, a od 2007.godine zaposlen je kao profesor violine u Školi za muzičke talente u Ćupriji. 

Kako se rodila prvobitna ideja da baš ovde zaživi jedan muzički festival, okrenut klasičnoj muzici? Ako se ne varam, vi i vaša sestra – osnivači festivala, ste odavde? 

Ja nisam odavde, moj otac jeste, ali oduvek sam voleo ovaj kraj i želeo što više slobodnog vremena da provodim u njemu, pa i da pokrenem nešto što će Arilju značiti ne samo u obrazovanom sistemu, već i ekonomski. Od starta smo bili uključeni sestra i ja, zatim drugi brat i snaja, nas četvoro. Ideja i želja je bila da znanje koje imamo u klasičnoj muzici prenosimo dalje na ovu malu decu ovde... Inače,  Milica je završila Konzervatorijum Čajkovski u Moskvi, a ja Konzervatorijum u Belgiji. Oboje smo se profesionalno školovali da budemo muzičari i predavači, ali ne i da vodimo jedan ovakav festival. To je nekako došlo spontano...

Saša Mirkovic i Metamorfozis

Kako je izgledao taj prvi Arlemm?

Arlem se u početku nije dešavao na otvorenom, i bio je dosta „skriven“ od ljudi, ali bez obzira na to i na tom prvom Arlemm-u imali smo oko 30-ak zainteresovanih učesnika koji su došli na audiciju, nakon koje smo odabrali desetoro i sa njima radili besplatno dve nedelje. 

Taj način na koji se deca uključuju u celu ovu priču je sjajan, jer se preko njih uključuju i roditelji, i baka i deka, tetke, strine, stričevi, i vi tu u startu imate oko 20-ak ljudi koji počinju da razmišljaju o klasičnoj muzici, o tom malom detetu koje pokazuje talenat i želju da se bavi tom muzikom.

Nichim Izazvan

A to je veliki korak za ovaj deo Srbije u kom se prva muzička škola nalazi na 60 kilometara u odnosu na Arilje, a u krugu od osamdeset ne postoji niti jedan koncertni klavir.  To su podaci koji prilično obeshrabruju. Instrumenti su vrlo važni, ako se bavimo kulturama, ako se bavimo umetnošću, moramo da imamo instrument preko koga ćemo se izražavati.

Mi smo onda rekli, hajde da počnemo kroz mlade da edukujemo širu publiku i stvaramo uslove da razumeju zašto mi to radimo.

Šta je najveći izazov bio tada na samom početku?

Sve je izazov.

Šta će biti sa vremenom? Kao da ja mogu da utičem na to. Najveća kočnica je to negativno razmišljanje i ne samo to, nego što to blokira dalji rad. Sada niko ništa ne treba da radi jer će možda da padne kiša. I onda šta je motiv, sprovesti ono što smo zamislili, promeniti celu sredinu, način razmišljanja. Takođe, pokazati ljudima šta je klasična muzika. Evo kada je bio Stefan (Milenković) koliko ljudi je došlo samo zbog njega. Jer, on je ime. Ali došli su, onda su doživeli tu njegovu magiju, pa će doći i da čuju nekog drugog. To je naše društvo i tako razmišlja.  I to nije nažalost, to je prosto tako. 

Stefan Milenkovic

Takođe, moram da priznam, da evo od kada radimo Arlemm, nije se desilo da smo niti jedno izdanje uradili a da smo bili blizu nule. Mnogo je ulaganja i troškova, nemamo budžet i sve ide preko konkursa. Opet, mi lično nemamo želju za zaradom. Od nas petoro - koliko radi u organizacionom timu, troje  godinu dana priprema ovaj festival i radi od ponedeljka do petka. S druge strane, imamo veliku pomoć volontera, dosta lokalnih ljudi koji pomažu.

Milica Mladenovic Arlemm, Dragutin Mladenovic Arlemm, Ana Corkovic Telenor

Stiče se utisak da malo ljudi zna o Arlemm-u, kao i da medijski nije propraćen kao drugi festivali?

Nije nama cilj da postanemo komercijalni festival o kom će se više pisati u medijima nego što će se na njemu konkretno nešto raditi i stvarati. Mene lično ne zanima to. Ko želi da nas otkrije, da bude tu, doći će.  Znam da ljudi vole, čak i kada idemo po donacije, neki donatori znaju da nam kažu: pa kako, mi za vas nismo čuli uopšte, kako je moguće da toliko dugo postojite?! Ali onda im se svidi što Arlemm niko još nije otkrio, pa kažu „e sad ću ja da budem taj koji će da stane ispred festivala i da ga ispromoviše“. Mislim da su se ljudi umorili od „izvikanih“ stvari, festivala. Žele nešto novo. Nama je to sasvim u redu, jer su to ljudi koje ne vrednuju nešto po medijskoj prisutnosti, već prepoznaju neke druge vrednosti, neku drugu lepotu.

Tu je zatim i izložba koja posećuje deset gradova i promoviše Arilje, sam festival, celu ovu priču. Svesni smo da je to bitan način promocije i komunikacije sa ljudima koji će možda zastati, pitati a možda i proći, ali će možda druge godine reći: a to su ovi iz Arilja što su bili prošle godine, pa će možda i doći.

Saša Mirkovic i Metamorfozis 2

Koja bi onda misija bila samog Arlemm-a?

Misija koju je Arlemm započeo koju i dan-danas sprovodi je višeslojna.  Ne samo za decu, već za ljude koji su oko Arlemm-a, ljudi koji se bave turizmom, ugostiteljstvom. Mi ne želimo samo da edukativno doprinesemo celom ovom mestu, već i ekonomski. Od Arlemm-a mnogo ljudi danas živi. A nas petoro za Arlemm. Niko od nas ne prima platu, mi samo plaćamo. Dajemo tamo gde treba da se daje, na primer izvođačima. Naš jedini prihod je piće koje prodajemo na samom festivalu tokom nastupa, inače ulaz je besplatan na sve nastupe, književne debate, plesne radionice.

Barselona Džipsi Balkan Orkestra

Ove godine na festivalu pored Stefana Milenkovića nastupali su bendovi Ničim Izazvan, Barcelona Gipsy Balkan Orchestra, Metamorfozis, Del Arno Bend i mnogi drugi. Kako birate izvođače koji će uveličati Arlemm?

Imamo neki spisak želja i počinjemo od nule. Nemamo budžet, sve ide preko konkursa, a veliki broj ljudi nam se javi sa željom da nastupa ili da se opet vrati. Veoma je teško, to najbolje znamo Milica i ja, onda moja supruga. Ostali ljudi ne znaju i ne treba da znaju. Ljudi ne treba time da se bave, treba da uživaju. Opet pomoć lokalne samouprave smo od starta dobili, zatim od Ministarstva spoljnih poslova, naravno i Ministarstva kulture i Sokoj-a. Žao mi je samo što Ministarstvo turizma nije  odreagovalo više jer smo turistički dosta učinili za Arilje, ovde su svi kapaciteti bukirani punih 15 dana, stari hotel koji je bio zatvoren smo osposobili i otvorili, da ne pričam koji je to efekat imalo na kafiće, restorane, kompletno ugostiteljstvo. Ali idemo napred.