Nesvakidašnja izložba umetnika Vuka Ćuka "We have L.A. at home"

Izložba se bavi ekologijom, transportom i luksuzom, kao i time šta ovi pojmovi znače tokom velike svetske pandemije i globalne klimatske krize. Na neki način, ovi radovi govore o nelogičnostima savremenog života, u doba kad predmeti putuju daleko lakše nego ljudi i kada se proizvode plastične biljke za vreme propadanja stvarnih.

"Prva asocijacija na Los Anđeles je često slika sunčanog bulevara sa visokim palmama. Međutim ove palme uopšte ne pripadaju Los Anđelesu. Iako je klima bila odgovarajuća, većina njegove vegetacije je prenesena s drugih mesta – shodno, doduše, istorijskoj kolonijalnoj praksi Amerike. Ali zašto palma? Palma je, kao biljka koje je retko gde bilo na teritorijama zapadne civilizacije, vremenom postala simbol stranog, tropskog, orijentalnog, pa samim tim i onog što neko bogat može sebi da priušti, u čemu može da uživa (setimo se na primer Gogenovih slika). Ideja večnog odmora i jeste luksuz. Sa druge strane, luksuz ima toliko drugih formi, a većina njih se nalazi, možda baš slikovito, u ovom gradu. Gradske vile, bazeni, automobili, dizajnerski predmeti, organska hrana, privatne žurke, privatni avioni, pogled na holivudski znak. Ipak ideja o jednoj biljci kao statusnom simbolu nosi u sebi nešto dekadentno, perverzno čak, posebno ako je gledamo iz perspektive 2020. godine. U sklopu alarmantnih informacija po pitanju klimatskih promena, nezaustavljivog uništavanja prirodnih staništa, novih virusa koji nastaju, doslovno, konzumacijom divljih životinja, priroda zaista jeste nešto dragoceno."

Vuk Ćuk se od početka svoje prakse bavi luksuzom. Stvari koje želi da ima, stvari koje voli, stvari koje ga čine srećnim su bile teme za sebe. Linija njegovog rada, međutim, pravi luk koji kreće od banalizacije dečačkog poimanja vrednosti a završava se na sedimentaciji ljudske aktivnosti koja jestvorila sopstvenu geološku eru, takozvanu antropocenu. U razmišljanju o tome šta je zapravo luksuz, Los Anđeles je i simboličko i realno mesto (ovde možemo i ne moramo da učitavamo Lakanovu terminologiju). Za Ćuka je on i dalje ipak imaginarno mesto, što je i pokrenulo novu seriju radova nastalih nakon propalih planova koji su mnogi od nas morali da promene usled svetske pandemije. Više od lamentovanja nad odloženim putovanjem, Vuk Ćuk posmatra fenomen zamene vrednosti. Tehnološki napredak, na izložbi objektifikovan interpretacijom Tesla sajberkamiona, automatski se vezuje za pitanje statusa. Ironično, ali i sasvim prikladno, inicijative Elona Maska za stvaranje kolonija na Marsu ponovo govore o luksuzu: veštačko okruženje u kom će moći da postoji vazduh, dostupan samo određenom sloju populacije; analogno, vazduh jednostavno zaista ima svoju cenu. 

Sa druge strane, potpuna disproporcija u raspodeli bogatstva, a zatim i u raspodeli informacija, prava, uopšte mogućnosti, čini ovu temu još relevantnijom. U naslovu izložbe je referenca na Internet mim format (Me: Mom, can we have LA? Mom: We have LA at home). U neku ruku ovo je samosvesna mini-parodija na društveni status koji se nosi, koji se fotografiše i kači na Instagram, kupuje, prodaje ali nekako najmanje živi. Los Anđeles koji je Ćuk napravio "kod kuće"govori mnogo sličnih stvari koje govori i original. Greške koje pronalazimo u slovima holivudskog znaka, dekonstruisanim životinjama, razbacanim predmetima su nuspojave hiperproizvodnje, ali i slike raskoraka između dva grada, recimo, Los Anđeles / Beograd. Na slici i u realnosti, u ideji i u iskustvu, stvari kao da počinju da imaju potpuno drugačiji kvalitet. Dok je u mašti L.A. i dalje mesto snova i blagostanja, ljudi iz Kalifornije se svakodnevno plaše građanskog rata; Beogradu tih tema ne manjka ni na planu mašte, a nažalost ni realnosti.

Debata o autentičnosti stvari je nekako ponovo jedna od najvažnijih u današnje vreme, kada tražimo uzrok pandemije. Imajmo u vidu, onda, da pitanje porekla i prirodnosti elemenata u svemu, počevši od hrane koje jedemo preko vazduha koji udišemo, odeće koju nosimo, ljudi s kojima se susrećemo, vode ka opasnoj zoni insistiranja na "čistoći". Ovde se sudaraju dve stvari. Jedna je to, da čovek zaista jeste uneo nepovratne promene u globalni ekosistem, a druga je, međutim, da od mesta do kog smo sada došli, postoji samo put napred, na kom će se mnoge stvari nuditi za ponovno promišljanje, opreznije i pametnije.

Iz teksta Natalije Paunić.