O da, Dan zaljubljenih jeste postao samo još jedan tzv. event koji služi za povećanje prodaje raznoraznih (ne)potrepština u svetu. I dok se, kao i svake godine, vodi rasprava o tome ko slavi ljubav svakog dana, ko samo za Dan zaljubljenih, a ko je ne slavi nikad, postoji jedna aktivnost koju bismo preporučili svima - čitanje poezije. 

Uopšte nije važno da li ste u krevetu ušuškani sami ili sa još nekim, ako vam je u srcu toplo, a u glavi dobro. I ne dozvolite da vas uvere u suprotno. Važno je samo da svoj život, dom i um namestite po svojoj meri, a ako ste to uspeli - onda je to dovoljan razlog za slavlje.

Poezija odavno nije samo ono što vam je nekada bilo nametnuto u čitankama i lektirama, i prema čemu, vrlo verovatno, imate animozitet. Savremena poezija je glas svih nas, ona miluje i preobražava istovremeno, dok se u njoj pronalazite i osećate treperenje svakog dela sebe. 

Ako ste, kao i mi, u neredu života baš davno popričali sa sobom, osvestili važne događaje i rasvetlili najtananija osećanja, onda će vam ovo biti dobar način da se vratite sebi.

Neka Dan ljubavi, bude Dan poezije - donosimo vam 5 zbirki koje ćemo (iznova) čitati. Pronađite svoje omiljene stihove, te brzo nabavite svoj primerak.

1. ''Sunce i njegovo cveće'', Rupi Kaur

''Potreba da te zaštitim jača je od mene
volim te previše
da bih te tiho posmatrala kako plačeš
gledaj kako rastem izvlačeći poljupcima otrov iz tebe
odoleću iskušenju
svojih bolnih stopala
i nastaviti da marširam
sa sutrašnjicom u jednoj ruci
i drugom stisnutom u pesnicu
vodiću te do slobode.''

2. ''Vodič kroz požare'', Ognjenka Lakićević

''Nekada sam bila pitoma
mislila da drveće
pravi nevreme
i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav
imala sam prozor za savršen dom
ali od odsjaja na staklu
nisam mogla da vidim unutra

nekada sam
imala proleće na obrazima
sklonio si ga nehajno
kao mrvice od keksa

od tada
nema osobe
kojoj se nisam namrštila
vozača kojeg nisam opsovala
mačke koju nisam iz obesti probudila
besnog psa kojeg nisam pomazila
zida koga nisam išarala
vrata koja nisam razvalila
ljubavi koju nisam uništila.''

3. ''Divlje i tvoje'', Olja Savinčević Ivančević

''Kažeš - ne čitaš žene
Što bi ti one mogle reći
Naučile su te govoriti
Naučile su te hodati
Naučile su te jesti
Naučile su te pišati
Naučile su te voditi ljubav
Uistinu što bi one
Mogle reći o tebi
I tvome iskustvu
Sva ta stoljeća nisu iznjedrila
Jednu koja bi bila velika
Kao veliki pisac
Kojemu je prala čarape
Kažeš - ne čitaš žene
Žene su te učile čitati
Učile pisati
Učile živjeti
Uistinu, dječače
Bio je to
U najboljem slučaju
Uzaludan posao.''

4. ''Pas koji je pojo sunce'', Milena Marković

''Topi se sneg
u mom gradu
a ja zamišljam
kako mi zvoniš na vrata
hodaš kao kralj
a ja zamišljam
kako se ljubimo u liftu
topi se sneg
mokre mi noge srećo
šuplje mi cipele
a ja zamišljam kako
hodaš kao kralj
tu u mojoj ulici
koja je tom prilikom čista
i niko nije parkirao
da ne može da se prođe
i niko me nije opsovao
što hodam posred ulice
i niko mi nije prodao
nešto pokvareno
i niko mi nije rekao
da nisi ti za mene
vidim
hodaš kao kralj
vidim
moja ruka na tvome
sija sunce
topi se sneg
u mojoj ulici
sreća.''

5. ''Moja mama zna šta se dešava u gradovima'', Radmila Petrović

''Ja sam šmeker-devojka
imam perorez u džepu
i žice u brushalteru

stavljala sam srce pod hipoteku
htela da gradimo dom
sad nisam sigurna
da li me je iko od tih ljudi voleo

ali pustila sam prošlost da to i ostane
ja se, tata, prva probijam kroz sneg
i cvetam, kao kukurek

birala sam hranu, ustajala kasno
nema od takvih ništa, govorio si

a znaš kakva ću ja, tata, biti žena
jaka kao šifre na imejlu
neću se šminkati, hraniću se zdravo
na mom čelu pisaće organik

noću ću hodati sama
biću devojka-hajdučka trava
onakva kakvu nikad ne bi oženio

opstaću kad gromovi udaraju
u trafo-stanice. kad spiker govori
ne izlazite bez preke potrebe
a penzioneri lome kukove na trotoaru

sama sam, tata, jer ja sam ljutić-devojka
melem, ako me prisloniš na kožu
a kad me držiš predugo otvaram rane

ja sam sveže bilje, tata, i suvo sam bilje
na tavanu koje čeka da pristaviš čaj

samo nikad nisam osetila da sam
majčina ili tvoja dušica

ali, oprostila sam

traktor je startovao u zoru i vraćao se
kad padne mrak

nije vreme
za mene su naporno radili moji roditelji.''

Priredila: Tara Đukić