PROVELI SMO 3 DANA SA BOOGIJEM: Vodimo vas kroz trodnevni Xiaomi Masterclass fotografije u Luštica Bay-u

Kroz život su me brojne prilike vodile u Crnu Goru, ali me je ovog puta skretanje u oblacima ka jugozapadu učinilo posebno srećnom, zahvalnom i nadahnutom dobrom energijom. Tri dana u magičnom mestu Luštica Bay bila su dovoljna da zaboravim na bojazan da sam po prvi put sama na putovanju i da se u potpunosti prepustim izazovima koji tek dolaze.

To je bio spoj mojih interesovanja. Posla i tehnologije. Kreativnosti i učenja. Estetičnosti i futurističnosti. Ipak, kao najdragoceniji segment ovog putovanja izdvojila bih upoznavanje različitih ljudi, a podjednako radoznalih i motivisanih da uče od jednog od najboljih fotografa sveta - Vladimira Milojevića, poznatijeg kao Boogie.

U prostorijama hotela Chedi, u kom sam i odsela, u 10 časova započeta je kreativna radionica sa Boogijem. Bila je prava privilegija biti u društvu umetnika koji je svetsku slavu stekao u SAD-u kao ulični i portretni fotograf nezasit beleženja trenutaka ljudi sa margine. Inspirativna priča o počecima njegove karijere još jednom mi je dokazala da je zaista sve moguće uz trud, rad, ali i spremnost na velike rizike.

„Fotograf je najčešće posmatrač, ne i učesnik u situaciji" jedna je od ključnih rečenica koja mi je u prvim minutima radionice iskristalisala odnos između fotografa i fotografije. Kršenje pravila, oslobođanje ruke i oka, kao i prepuštanje osećaju su imperativ za sjajnu fotografiju koja prenosi autentičnu emociju.

Nakon sat vremena boosta inspiracije, dobila sam svoj Xiaomi telefon i bilo je vreme da sve savete jednog od najboljh fotografa sveta iskoristim na delu. Da se telefon savršeno slaže uz moj vibe bilo je jasno čim sam ugledala impresivnu lila boju na poleđini, koja se savršeno uklopila sa svilenom haljinom koju sam nosila toga dana.

Pod Boogijevim vođstvom zaputili smo se u šetnju po Luštici u potrazi za mestima i detaljima koji će biti relevatni za besprekornu fotografiju.
Otkrivanje različitih perspektiva i uranjenje u svet stvaranja ulične fotografije učinili su mene i kolege iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije pravim posmatračima neverovatnog i slikabilnog morskog prizora koji je odisao mirom.

Od trenutka kada sam uzela telefon u ruke, moja ranije češta pomisao „kako bih volela da fotografišem očima" bila je konačno moguća uz kameru koja beleži identičan kolorit kakav vidi i ljudsko oko.

Fotografije kakve pravi kamera od 50MP rezultirale su time da svoj privatni telefon u potpunosti zamenim Xiaomi 12 Serie, a galerija od 258 fotografija i 94 videa jasno govore koliko sam uživala u kreiranju sadržaja telefonom koji u korak prati trendove na tržištu.
Nakon jednosatnog šetanja po kamenju i prečešljavanja uglova, zidina i detalja kojima je Luštica bogata, vratili smo se nazad u hotel na radionicu.

Svaki od predstavnika medija imao je priliku da izabere svojih 10 fotografija koje će predočiti Boogie-ju od kojih je on izabrao dve, a zatim i 10 najboljih. Impresionirala me je količina kreativnosti koju su kolege pokazale na ovom zadatku, imajući u vidu da niko od nas prethodno nije imao dodira sa profesionalnom fotografijom. Boogijeva eliminacija dobrih i loših fotografija bila je, u najmanju ruku, brza jer kako bi on rekao „Ili ti se odmah sviđa ili ti se ne sviđa, nema tu velike filozofije".

Iako je, kao portretni fotograf, najviše reagovao na fotografije koje prenose iskrenu ljudsku emociju, Boogie je u svojih top 10 uvrstio i moju, potpuno van okvira, fotografiju i propratio je komentarom „moja škola".

Znajući da nas predveče čeka odlazak na večeru u Porto Montenegro, nakon ručka i druženja sa kolegama u lobiju hotela, predah mi je bio preko potreban.
Čitavo putovanje odisalo je jednom pozitivnom i opuštenom atmosferom, što me je potpuno rasteretilo. Dokaz da sam na ovom putovanju uživala i napunila baterije jeste i to što sam se uspavala nakon ručka, i u jednom trenutku shvatila da kasnim.

Bacila sam još jedan pogled na sat na telefonu, a usputno uočila i da je baterija pri izdahu i da je neophodno dopuniti je. Shvativši da imam još samo 19 minuta da se kompletno spremim bila je dovoljno frustrijajuća. Iako sam telefon odmah stavila na punjač, jasno je da nema govora da se spremam u tišini. Puštam Harry Styles - As it was, pojačavam na maksimum, a koliko je zvučnik jak shvatam tek kada mi koleginica Maja, čija je soba bila preko puta, kuca na vrata i pridružuje se kratkom i haotičnom koncertu spremanja.

Dok mi Maja iz ormana bira prigodan outfit za veče, ja u kupatilu panično jednom rukom uvijam kosu, a drugom izvlačim ajlajner. Shvativši da je ostalo još samo 2 minuta do okupljanja sa ostatkom ekipe, manično navlačim sve na sebe, pakujem ruž i sjaj u torbicu i ostajem mi taman toliko prostora za telefon.

"Jao, da li se dovoljno napunio?", pomislih. Izvlačim ga sa punjača u nadi da ću imati taman toliko baterije da dovoljno proučim i iskusim Night mode kamere. Međutim, moja sreća kada sam u desnom uglu ekrana ugledala gotovo 90% bila je jednaka onoj kada sam dobila poziv za ovo putovanje.

Svi spremni krećemo put Porto Montenegra, luksuznog mesta na kom svaku fotografiju odobrava i Instagram. Predveče je bilo idealno za testiranje Night mode-a, ali smo koletivno svi željno iščekivali da mesec zablista u svom punom sjaju. Iako je noćni režim znao da bude mana na mnogim uređajima, na novom Xiaomi telefonu nas nije razočarao. Verno je oslikao boje i nije bilo potrebe za dodatnim uređivanjem fotografije, što je veliki plus ukoliko ste, kao i ja, ljubitelj #nofilterneeded efekta.

U ova tri dana druženja sa Xiaomi timom i kolegama iz medija stalo je obilje optimizma, čiste energije i učenja tehnika koje su potrebne za sjajnu fotografiju. "Talenat je važan, ali nije dovoljan. Dobar fotograf može i sa telefonom da napravi vrhunsku fotografiju, dok loš ne može ni sa najboljom opremom na svetu", jasno je za kraj Boogie opisao liniju premium Xiaomi modela.