Više ni ne primećujemo, ali većinu obroka zapravo jedemo sami, ispred ekrana koji je ostao uključen ili telefona odloženog pored tanjira. Istraživači sa Univerziteta Oxford i Harvard, kao i iz organizacije Gallup, odlučili su da ispitaju šta se zaista menja kada jedemo u društvu drugih ljudi. Njihovi rezultati mogli bi da promene naše planove za povratak svakodnevnim obavezama.
Usamljenost tokom obroka više utiče na raspoloženje nego visina prihoda
Ovo otkriće dolazi iz jednog poglavlja izveštaja "World Happiness Report", godišnjeg istraživanja koje objavljuje Wellbeing Research Centre pri Univerzitetu Oxford. U istraživanju sprovedenom u 142 zemlje postavljeno je jednostavno pitanje: Sa koliko osoba koje poznaju su ispitanici podelili ručak ili večeru tokom prethodne nedelje?
Najzanimljiviji rezultat? Kada je reč o proceni nečijeg blagostanja, ovaj podatak govori više od visine plate. Uočeni efekat sličan je onome koji bi proizvelo povećanje zarade, a pokazao se i kao bolji pokazatelj od toga da li je osoba zaposlena ili nezaposlena. Razlika između ljudi koji uvek jedu sa drugima i onih koji obroke uglavnom provode sami iznosi oko jednog poena na skali životnog zadovoljstva od 0 do 10.
Da li treba češće da večeramo u društvu kako bismo bili srećniji?
Ne nužno. Istraživači su oprezni kada je reč o tumačenju rezultata i naglašavaju da se ne može sa sigurnošću utvrditi šta je uzrok, a šta posledica. Ljudi koji su već društveno povezani prirodno češće dele obroke sa drugima. Moguće je, dakle, da ova dva faktora međusobno utiču jedan na drugi.
Ipak, upravo to je ono što istraživanje čini zanimljivim, bez potrebe da ga pretvorimo u još jednu obavezu. Dobra vest je da nisu potrebna velika okupljanja. Čak i ručak udvoje, bez telefona i drugih ekrana, mogao bi da bude veoma koristan za naše raspoloženje i osećaj blagostanja.
Izvor: Elle France
