Od obućarske radnje zaradila milione: Kako je Tamara Mellon postala jedna od najuspešnijh dizajnerki cipela

Mellon je u knjizi "In My Shoes", izdatoj 2013. godine, opisala svoje iskustvo u Jimmy Choo, a poseban akcenat je stavila na osećaj eksploatisanosti od strane privatnih investitora njene kompanije.

U intervjuu koji je dala za Forbs, pretresla je svoju karijeru, ispričala je koje je lekcije naučila u Jimmyju, govorila o neuspehu svoje druge kompanije i zbog čega joj je drago što nije odustala.

"Bila sam urednik mode u britanskom Vogue od 1990. do 1995. godine. Devedesetih godina sećam se samo jednih cipela a to su Manolo Blahnik. Umorila sam se od slikanja samo tog jednog brenda. Jimmy je bio obućar u istočnom kraju Londona i pravio je cipele za privatne klijente. Obično bih išla do njega, pravio je cipele za editorijale, ali u suštini, nigde niste mogli da kupite njegovu obuću," objašnjava Tamara kako je došla na ideju da započne novu liniju cipela, i dalje priča kako se to pretvorilo u biznis:

"Odjednom mi se upalila "lampica". Znala sam da kao modni urednik nikada neću zaraditi koliko želim, tako da sam otišla kod Jimmyja i pitala ga da li želi da otvori svoju kompaniju. Onda sam pitala oca da li bi hteo da mi pozajmi novac. On je rekao – ne. Onda sam napisala biznis plan i počela da razgovaram sa ljudima ali nisam imala iskustva u biznisu pa je tako postalo nemoguće da dobijem bilo kakav novac. Otac je pogledao moj biznis plan i postao je zainteresovaniji. Dao mi je 150.000 funti da započnem posao. To je bilo dovoljno i započela sam sa prvim cipelama napravljenim u Italiji."

Pročitajte na drugoj strani ostatak priče o Tamarinom uspehu...

PageBreak

Tamara Mellon kaže da joj je najteže bilo da prolazi kroz toliko poslova privatnog kapitala. Jimmy je 2001. godine odlučio da želi da proda svoje akcije privatnoj firmi. Objašnjava:

"Ja sam samo prebacila svoj udeo u novi sporazum. Imali smo odličan rast, i toliko smo zarađivali, da je na dve ili tri godine svaka firma članica želela da proda svoje akcije, a nova bi je zamenila. To je povećalo vrednost mojih akcija, ali morala sam stalno da se susrećem sa novim potencijalnim kupcima, što me je sprečavalo da "normalno" vodim svakodnevni posao.

To dalje znači da sam svake druge ili treće godine imala partnera i nove ljude koji suštinski nisu razumeli ovaj biznis. Nisu imali dugoročnu viziju, hteli su samo da izvuku novac i da se sklanjaju. I zbog svega toga sam na kraju i otišla."

Ali, to nije bio kraj njene karijere. Htela je da prikaže novi model poslovanja "Kupi odmah, nosi odmah" („buy now, wear now“). Smatrala je da ljudi žele da kupuju odeću i obuću odmah, a modnoj industriji je potrebno i do 6 meseci da modu "prebaci" sa modnih pista u prodavnice. Ona smatra da kada odeća i obuća dođe do mušterija, tada je već kasno, oni žele nešto drugo. Niko ne kupuje u julu odeću za decembar.

"Žene kupuju odeću danas, a nose je sutra," kaže Tamara.

Kada je proglasila bankrot, izgubila je 10 miliona dolara. I sa takvim gubitkom, ona je ipak uspela da ponovo pokrene novu liniju proizvoda. Podigla je 12 miliona dolara, uključujući svoja 3 miliona. Pored toga, sarađuje sa firmom "NEA", koja dobro upravlja rizičnim kapitalom.

Njene cipele prave se u fabrikama u Italiji, a prodaju se isključivo preko interneta, što im duplo umanjuje cenu. Za reklamu koristi društvene mreže, Instagram, Fejsbuk i Tviter. Reklamira se i u tradicionalnim, štampanim izdanjima modnih magazina.

Najvažnije lekcije koje je naučila?

"Budite veoma pažljivi oko odabira partnera. Budite sigurni da imate tim koji razume vašu viziju i veruje u isto što i vi. Potrebno je da budete otporni i istrajni, i da ne odustajete."

izvor: Bizlife.rs

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija