Seriju ovih crteža, Vuk je bazirao na radovima nastalim u martu 2022. godine, u okviru njegovog 11. i 12. sketchbooka (od ukupno 15 bookova sa 3000 radova). Sketchbookovi su mu poput vizualnog dnevnika koji vodi od 2010. godine i u kojima beleži svoje misli i događaje. Inicijalne crteže za izložbu je kreirao, kolazirao, sumirao i zumirao, levom rukom kojom inače ne crta, pod dejstvom 5000 miligrama metil-prednizolona. Ovom serijom nastojao je da rekreira nadrealno iskustvo kakvo je doživljao tih meseci. Kako ističe umetnik: „Crtam da ne zaboravim. Crtam da zaboravim. Crtam da se setim. Crtam da zaboravim.”
Vuk Đurić Endo, rođen je 1992. godine u Istoku. Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na odseku Grafički dizajn. Master studije završio je na istom fakultetu 2018. godine. Koordinator je likovnih delatnosti festivala Dani urbane kulture (DUK) u Čačku. Nosilac je nekoliko projekata i učesnik je na dve likovne kolonije. Izveo je na desetine murala na javnim površinama u celom svetu, između ostalih i u Vijetnamu i Portugaliji. Do sada je realizovao osam samostalnih izložbi i preko 20 grupnih izložbi u Srbiji i Evropi.
Ulična galerija nastala je 2012. godine na inicijativu Instituta za urbane politike iz Beograda. Ova organizacija je krajem 2018. godine promenila naziv Mikro Art u Institut za urbane politike, sa ciljem jasnijeg definisanja oblasti interesovanja i aktivnosti u okviru svog rada. Ulična galerija i dalje ostaje jedan od važnijih okosnica rada ove organizacije. Galerija je nastala sa željom za preuređenjem napuštenog i ruiniranog uličnog prolaza u samom centru Beograda. To je prvi projekat u Srbiji koji ruinirani javni prostor pretvara u galeriju. Angažovana i savremena umetnost, umetnost koja se bavi pitanjima od ključnog značaja za društvo, kritički ga preispitujući, predstavlja program ove galerije.
Jedna od bitnih karakteristika „Ulične galerije” je njena otvorenost za mlade i neafirmisane umetnike. Izmeštanjem umetnosti u javni prostor njena dostupnost proširena je na veliki broj ljudi, što je posebno bitno za teme koje su tradicionalno ignorisane i praktično nevidljive u društvu, a čiju pravu meru umetnik najbolje može osetiti i preneti posetiocima. Javni prostor tako dobija novu funkciju, umetnici mesto za izlaganje, grad novi centar kulture i turističko mesto, a posetioci i prolaznici priliku da uživaju u umetnosti u ovom nesvakidašnjem prostoru. Ovaj projekat specifičan je i po uspostavljanju neophodne saradnje između gradskih i opštinskih institucija i građanskih udruženja čime je napravljen model za buduće ustupanje sličnih prostora za umetničku produkciju.