U skladu sa korenima Calvin Klein kuće minimalizam je ono čega se Francisco Costa od početka i držao, međutim ovog puta je rešio da uvede i neke novine. Simbolično ili ne, Costa je definitivno hrabro postupio osmislivši kolekciju koju je sam okarakterisao kao ...
Revija je počela još jednom standardnom klajnovskom karakteristikom, belom bojom, ali je zato pažnju privukao nesvakidašnji kroj topa bez bretela i suknje koji su delovali ka dva parčeta tkanine obmotana oko modela i nemarno prišivena, sa pink porubom koji se tek nazirao na krajevima.
I taj momenat efektne boje nagovestio je razliku u odnosu na ranije kolekcije. U nastavku su počeli da se nižu crveni, mint, kao i smaragdno zeleni ručno tkan pamučni tvid kroz kreacije haljina, kaputa, topova koju su delovali kao na pola sašiveni.
Costa je crni najlon materijal koristio u pojedinim kreacijama poput tunika i kratkih suknji. Na njima, kao i na većini drugih materijala, javljaju se tkanja u različitim bojama koja daju živost svakoj kreaciji.
Jednostavne kapute transformisao je ili uz pomoć boja ili uz print nalik zmijskoj koži. Na haljinama je takođe primenjivao igru materijala i tekstura, pa je tako uglavnom kombinovao grube i glatke površine svile i kože dobijajući pačvork izgled.
Rese predstavljaju još jedan zapažen momenat na većini kracija, odnosno haljina, koje je prikazao kroz dve boje – crnu i belu.
Kada se sve sabere aplauz koji je dobio na kraju revije i pozitivne kritike upućene čitavoj kolekciji definitivno su upotpunile i zaokružile prvih deset godina ovog modnog kreatora u kući Calvin Klein.
Tekst: Katarina Pavlović
