Spominjem to upravo zbog slučajeva kao što je Erdem. Njegov rad teško je opisati bez labavo definisanog pojma ženstvenosti, a bojim se i da ga je njegova zloupotreba lišila dela snage koju nosi. Ovaj kanadsko-engleski dizajner turskih korena koji izgledom više podseća na kakvog knjiškog moljca nego proslavljenog pripadnika londonske Nedelje mode, svojom vizijom tog pojma neodvojivog od njegovog rada davno me je osvojio.

Sam Erdem Moralioglu u više navrata priznao je kako je od malih nogu s divljenjem posmatrao i odmeravao žene, način na koji se kreću i odeću koja se kreće s njima. To priznanje pomalo je suvišno jer dobar pogled na njegov sada dvanaest godina dug rad sasvim jasno odaje ne samo njegovu zadivljenost nego i poštovanje i poznavanje pola za koji isključivo stvara.  

Iako u radu pa i intervjuima nastoji da izostavi svoje prezime, povezujući tako čvršće svoj lik i delo (ili samo zato što ga je praktično nemoguće pravilno izgovoriti), njegovo poreklo i detinjstvo jesu biografski činioci vidljivi u njegovom stvaranju.

Sa ocem poreklom iz Turske i majkom Engleskinjom, Erdem se kao dečak naselio u mirnom kutku Kanade. Provodeći dane u društvu svoje sestre bliznakinje i šijući haljinice za njene lutke, priznaje, nikada nije bilo sumnje u ono što želi da radi. Sumnji na njegovom putu nikad nije ni bilo mesta. Samosvesni dizajner savet koji je dobio od Albera Elbaza izdvaja kao jedan od retkih primera inspiracije osim vlastite.

Naime: „Moraš znati ženu za koju dizajniraš“, bilo mu je dovoljno da se nedugo nakon odlaska s londonskog Royal College of Arta - godinu je proveo u ateljeu Diane Von Furstenberg - otisne u samostalni biznis. Osvojio je prvo mesto na takmičenju Fashion Fringe i kao nagradu dobio minijaturni studio s jednom šivaćom mašinom, kompjuterom, telefonom i radnim stolom. To je izgleda bilo više nego dovoljno!

Svoju desetu godinu rada proslavio je, kako prikladno, otvaranjem svog prvog fizičkog prodajnog prostora u Mayfairu, posh četvrti zapadnog Londona; ali i publikacijom sa simboličnih deset fotografija i tekstovima Anne Wintour, Alexandre Shulman, Tima Blanksa i  Suzy Menkes, uvezanom u svilu iz njegove prve kolekcije, te dostupnom u limitiranom broju po, za brojne, limitiranoj ceni od 1.200 funti. Razloga za slavlje ne nedostaje mu - nakon dvanaest uspešnih godina iza sebe, Erdem se može podičiti činjenicom da je jedan od retkih dizajnera na globalnoj sceni iza koga ne stoje nikakvi spoljni ulagači ni velike korporacije.

Svoj biznis izgradio je sam, a rast njegovog malog modnog carstva godišnje beleži stabilnih i poprilično impresivnih 40 odsto! 

Dakako, takva vrsta samostalnosti oslobađajuća je. Iz sezone u sezonu, on inspiraciju svesrdno crpi iz najopskurnijih istorijskih, umetničkih i, najčešće, literarnih izvora, kopajući po arhivima londonskih muzeja, a rezultat je uvek vešto izbalansirana elegancija s pomakom, neka odrasla vrsta romantike.

Raskošne čipke, delikatni til, muslini, taft, sve zamislive vrste luksuzne svile, tvid i saten - najčešće umotani u žakardom izvezene ili, na primer, sa transformiranim uzorcima osamnaestovekovnih tapeta koji variraju od impresionizmom inspirisanih cvetnih aranžmana do faune i čiste apstrakcije koje sâm stvara u Photoshopu, a čije nijanse na savršeno izvedenim krojevima plešu od najnežnijih akvamarin i žutih do tamnih i tmurnih paleta smeđe, modre i crne. Veći, revolucionarni pomaci u njegovim kolekcijama uredno izostaju, a nepažljiv pogled njegov rad mogao bi da oceni i kao tradicionalan, blaziran. Ali, čini se da je to potpuno irelevantan faktor u njegovom životopisu. Naime, izrazito pozitivne kritike vodećih stručnjaka iz sezone u sezonu svedoče o sasvim drugačijoj priči.

Neosporna nežnost njegovih kolekcija, nezavisno od vešto ukomponovanih elemenata gotha, viktorijane ili pak rokerske glatke kože, uvek je suptilno prisutna, majstorski iznijansirana i provučena kroz svaku njegovu priču na način kog je teško ignorisati.

To je romantika koja se prodaje, stoji u nekim naslovima. Ali, njegovo suptilno pomicanje relativno klasičnih krojeva haljina i outerweara  u skladu sa sezonskim trendovima i aktuelnim koloritima veština je koja zahteva mnogo više od pukog romantičarskog svetonazora i skladnog aranžiranja cvetova na čipki.

Njegovom uspehu ne odmaže ni činjenica da svoju odeću nastoji da proizvodi isključivo u retkim seoskim radionicama u pitoresknom engleskom zaleđu koje još brižno čuvaju i održavaju tkačke i vezalačke tehnike kakvih ni najveće couture kuće ne bi mogle da se postide.

Svoje kolekcije Erdem je zgodno i potpuno prikladno, tepajući samom sebi, jednom prilikom nazvao različitim poglavljima iste knjige, izrazivši pri tom želju da bi svojim radom mogao da postavi čvrste temelje vlastitoj modnoj kući. Maleni korak napred ka ostvarenju tog sna, a poveći za brojne obožavateljke njegove bezvremene estetike, ostvario je tek pre kojih godinu dana lansirajući i svoju liniju cipela. Do tada je za njegove revije obuću dizajnirao još jedan proslavljeni londonski dizajner, Nicholas Kirkwood.

Taj potez deo je dugoročnije strategije koju brend najavljuje za narednih pet godina. Zavisno od ocene koju će na tržišnom testu ostvariti njegove cipele - takođe izvezene najfinijim cvetnim uzorcima, ako je bilo sumnje - Erdem uskoro planira i lansiranje vlastite linije torbi. Ambicioznom planu u prilog ide i gorljiva medijska podrška. Zvezde u njegovim kreacijama već po automatizmu dospevaju na liste najbolje obučenih, a među njegove obožavateljke ubrajaju se i eksponirane članice britanske kraljevske porodice, kao i brojne holivudske glumice. Ipak, crveni tepih, Erdem otvoreno kaže, nije nešto čemu stremi.

Spisateljice naučne fantastike, zvezde Nouvelle Vaguea, botaničarke i imaginarne umetnice snažne su individualnosti koje redovno navodi kao figure za koje stvara svoje kolekcije, vodeći se presudnim Elbazovim rečima. Erdemovu ženu lako je izdvojiti iz grupe.

Tekst: Nambi Kezić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/