Leandra Medine i Ines de la Fressange o benefitima i (prokletstvu) društvenih mreža

Leandra: Zdravo! Kako si? Drago mi je da ti čujem glas. 

Ines: Ja sam celi dan provela u bašti. Ali da, mi bismo trebale da pričamo o Instagramu, zar ne? Evo krenuću ja. Mislim da Instagram dosta otkriva o nekoj osobi.

Lenadra: Stvarno. U kojoj meri?

Ines: Pa, na Instagramu sam otkrila veliki broj ljudi koje ne poznajem lično, ali koje sam zavolela odmah zbog njihovog osećaja za humor, estetike, ukusa za modu, muziku pa i slika koje postuju. Verujem da svi ako i pratimo nekog koga ne znamo, osećamo neku povezanost sa njim ili njom. Neku sličnost ili afinitet koji nam je blizak. S druge strane, mislim da Instagram ipak samo pokazuje onu lepšu stvarnost koju svi žele da prikažu. Na Instagramu niko nije tužan, neraspoložen ili depresivan.

Leandra: Ja se nekako ne slažem. Tvoje ćerke su tinejdžerke, zar ne?

Ines: Da.

Leandra: Ne znam kakva je situcija u Evropi ali u Americi postoje neobrađene, nesavršene slike mladih. Oni danas imaju odvojene profile. Jedan za lepe slike, i jedan za "prave" slike, gde su iskreni, bez šminke u svom prirodnom okruženju. Ti realni profili imaju često više folovera od ovih na kojima su doterane, ali vrlo nerealne slike. Ta statistika mi se posebno sviđa jer pokazuje da je i mladima dosta fejk slika, fejk poza i fejk života.

Ines: Nisam to primetila ali ono što mogu da kažem je da omladina u Evropi nekako izbegava da toliko doteruje slike. Moje ćerke će umesto glamurozne slike na svoj profil pre okačiti neku na kojoj su u nekoj zabavnoj ili weard situaciji, pozi. Teže tome da prikažu sebe kao mlade devojke koje su opuštene i vole da se zabave.

Leandra: Kakvi su ti zvanični profili dizajnerskih kuća?

Ines: Profesionalni. Ipak naginjem onima koji su shvatili da su društvene mreže prevashodno mesto za zabavu i koji nisu preozbiljni u postovima i obraćanju. Uostalom, moda bi trebala da rastereti ljude i priži im zabavu. Ja na primer volim kada na tim profilima vidim proces pravljenja nekog aksesoara ili odevnog komada.

Leadra: Slažem se, s tim što mislim da bi trebalo imati granicu. Ako svima na nos stavljaš svoj osećaj za humor i koliko je sve tvoje fun-fun, to više nije niti simpatično, niti zabavno. Kakav je tvoj odnos prema društvenim mrežama? Da li ti sama koristiš neku?

Ines: Da, imam svoj profil na Instagramu ali ga ne koristim često. Znam da bi mnogi hteli da me ima više, ali ne stižem.

Leandra: Zašto ne?

Ines: Ne želim da mi to postane rutina. Kad osetim želju da postujem neku fotografiju, to i uradim. Lično shvatila sam da ljudi najbolje reaguju na slike kućnih ljubimaca i cveća te uglavnom to i postujem (smeh). S druge strane nikada ne bih okačila selfie iz kupatila.

Leandra: Razumem te. Mislim da je to prokletstvo Instagrama, taj njegov trend da prikazujete perfektan život čak i kada ga nemate. To je u neku ruku izazov. Koga pratiš na Instagramu?

Ines: Mahom urednike i novinare, i neke fotografe, ali najviše ljude koje lično uopšte ne poznajem.

Leandra: A zašta najviše koristiš ovu mrežu?

Ines: Za revije koje sam propustila. Za inspiraciju. Pratim veliki broj ljudi koji postuju vintage slike i filmove, ali moram da napomenem da nisam manijak po pitanju skrolovanja i praćenja. Nisam toliko zaluđena kao što su neki ljudi. Zbog nekog neobjašnjivog razloga ne volim da šerujem slike sebe na mreže. Sem ako ne držim Roger Vivier torbu.