I pesnikinja, i muzičarka, i aktivistkinja... sve je to i mnogo više Ognjenka Lakićević. Smatraš li da današnja poezija treba da bude i socijalno angažovana?

Smatram da poezija ne mora ništa. Može, i nekada volim kad osetim određenu angažovanost, teško mi je da se povežem je kada je lirski subjekt potpuno samodovoljan i isključen iz sveta u kojem živi. S druge strane, književnost koja odgovara društvenom trendu i prati ga je nešto što uglavnom preskačem jer nemam poverenja u nju, liči mi na neki prigodan komformistički pamflet kojima se autori okreću jer je pogodna prečica da budu prihvaćeni. Generalno, skeptična sam prema trendovima, a posebno prema nuspojavama trendova. Ipak, zaista, poezija ne mora ništa, čini mi se da je na nama da biramo šta nam odgovara po ukusu i senzibilitetu, a ne da imamo očekivanja od nje.

Mi se zaceljujemo uz tvoje pesme, a kako se ti zaceljuješ?

Nemilosrdnom, gotovo svirepom iskrenošću u radu na sebi koji je opsežan i ne vidi mu se kraj, kojem posvećujem najviše vremena, beskrajnim razgovorima s prijateljima, i teškim i smešnim, i naspram toga velikom izolovanošću, svojim radom koji nikada ne sme da bude beg, knjigama i muzikom koje nisu tu samo da mi prođe vreme, muzikom koju pravim, mišlju da će moje iskustvo i moj put možda nekome moći da pomogne, naukom, masažama, fizikalnom terapijom, šetnjama (po jezivom vazduhu), skupljanjem patika. Nema kraja tom poslu koje zovemo zaceljivanje, i često nije zabavan, ali zato ostatak vremena treba da bude.

Šta da čitamo ove zime da nam bude toplije oko srca?

Grafičku novelu Persepolis. Jedna od najlepših knjiga ikad. Mozak Dejvida Iglmana. Od poezije, Adama Zagajevskog. A možete i da poslušate novogodišnji singl Autoparka, kao i moj novi projekat koji se zove jednostavno - Olja. Ta muzika je topao kaput.