Negde se tu nazire složenost. Nju danas možemo prepoznati u mnoštvu stvari koje se dešavaju istovremeno. Na jednoj strani potrebe, na drugoj multitasking, a u sredini bi, valjda, trebalo pronaći mir.
Zato tema ovog broja ne pokušava da nešto zaključi. Naprotiv.
Ona je poziv da stvari oslušnemo.
Da ih sagledamo iz više uglova. Bez potrebe za konačnim sudom.
Jer, ono što danas postaje luksuz nije posedovanje, već razumevanje.
Nije brzina, već pažnja.
Nije savršenost, već nijansa.
Ovog meseca oko nas je bilo izazova koje sam smatrala dalekim.
Kao da pripadaju nekom drugom vremenu. Ili nekom tuđem životu.
A onda su se pojavili - neočekivano, nepozvano, tačno tu. Čisto da me opomenu.
U pokušaju da ih pojednostavim, izgubila sam nit i shvatila da odgovori koliko god htela, ne leže u kontroli, već u vremenu. A ono ispade više složeno nego brzo. Otuda razgovori koji se opiru pojednostavljivanju.
Sa umetnicima koji stvaraju u eri svakakve prezasićenosti.
Sa dizajnerima koji ne razmišljaju samo o silueti, već i o značenju koje ona nosi.
Sa ženama koje preispituju jezik, nasleđe, norme - i svoju ulogu u svemu tome.
A pitanja koja postavljamo nisu nova.
Ali danas odzvanjaju drugačije.
Koje ideje vredi sačuvati?
Koje iluzije možemo odbaciti?
Koje emocije ne smemo u brzini preskočiti?
Onda kada reči više nisu bekstvo. Već alat. Znak i svesni izbor.
Sigurno je da ponekada trčimo i brže nego što to život od nas traži, zato vas pitam: gde prestaje performans, a počinje prisustvo?
Dobro došli u broj koji se ne plaši komplikovanog.
Broj u kom svaka nijansa znači više od zaključka.
