Kada sam prvi put čula pesmu Man I Need, nisam znala ko je peva. Nisam znala ni da je nova, ni da ću narednih dana stalno puštati istu stvar. Samo sam osetila mir, onaj koji se dešava kada te prava melodija pogodi u pravo mesto. Olivia Dean. U njenom glasu ima nečeg poznatog, ali ne bih umela da objasnim čega. Nije to nostalgija, pre možda iskrenost. Znate onaj osećaj kad neko jednostavno samo bivstvuje, bez preteranog truda da se pokaže i dokaže i uživa u tome na mnogo načina, da vas prosto zarazi. Kakva je retkost biti stvaran.
Toliko poruka i pouka sazdano je u ovih nekoliko rečenica, pogotovo u svetu koji konstantno traži reakciju. U vremenu u kojem je tempo postao merilo vrednosti, a ogroman je broj onih koji žude za unutrašnjim prostorom. U ovom broju Elle magazina upravo pričamo o njemu. O ženama koje ne pokušavaju da se uklope, ali ni da budu kontra svega. O ljudima koje ne gradi tuđe mišljenje, ali i o trenucima koji ne traže objašnjenje. O onima koji otkrivaju, stvaraju i delaju - na svoj način. Prava je privilegija biti prostor za reči koje su između tišine i zvuka, a emocija im je jedina jedinica mere. Jer, njihova jedina poenta je u miru koji ne mora da se šapuće i ritmu koji u stvarnosti možeš da podneseš.
Olivia plays softly in the background - and everything is finally in tune.
