S naslovom Portret hrabrosti: Ukrajinska prva dama, Olena Zelenskiameričko izdanje magazina Vogue predstavilo je svoju digitalnu naslovnicu koja je postala viralna za manje od 24h.
''Ne postoji scenario za prve dame u ratu, pa Olena Zelenska piše svoj. Supruga ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, dugogodišnjeg pisca komedije, uvek je radije ostajala iza kulisa, dok je njen suprug, komičar koji je postao političar čiji bi predsednički mandat mogao da odredi sudbinu slobodnog sveta, sijao u centru pažnje. Ali otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara, Olena se iznenada našla u centru tragedije. Kada sam je sreo nedavnog kišnog popodneva u Kijevu, gde su kafići bili puni čak i usred čestih sirena za vazdušne napade, njeno blistavo lice i zeleno-smeđe oči kao da su uhvatile raspon emocija koje danas kruže Ukrajinom: duboka tuga, blesci crnog humora, sećanja na sigurniju, srećniju prošlost i čelično jezgro nacionalnog ponosa''navodi se u uvodu.
Uz veliki intervju predsednik Ukrajine i njegova žena su se fotografisali za modni editorijal koji je trebao da otelotvori sve navedene emocije: duboku tugu, strah, očaj. Na prvoj fotografiji Vladimir i Olena se drže za ruke, na drugoj su zagrljeni, a na trećoj Olena pozira ispred vojnika sa oružjem. Tu je i crno-beli video na kome se smenjuju kadrovi Vladimira Zelenskog kako se smeje, vojnika koji se pripremaju za fotografisanje, Olene kako se šminka i namešta frizuru...
Naslovnica je podelila svet. Od komentara podrške i oduševljenja, do komentara zgroženosti, besa i žestoke osude. Komentar da se predsednik u zemlji u kojoj besni rat, i u svetu u kome se se strepi od još jednog svetskog rata, fotografiše za naslovnicu Vogue-a je dovoljan komentar sam po sebi. Ali dokle ide eksploatacija emocija, nipodaštavanje ljudi koji u ovom trenutku proživljavaju traume, i Vogue-ova romantizacija rata?
Ne, rat ne može da se smesti ni u jednu estetiku koja bi ga učinila elegantnijim, svedenijim, ili manje zastrašujućim. Ne, Olena Zelenska ne izgleda otmeno u teget kaputu, sa pažljivo isfeniranom frizurom, dok pozira ispred vojnika koji žive opasnost da im neko ili da nekome oduzmu život. Rat nije scenografija. Rat nije drama film. Rat nije modna naslovnica.
Rat je tragedija, rat je surova realnost, rat je beznadežnost koja ne traži bolji kadar. Borba za spas naroda onih koji taj narod vode ne dobija se ne sjajnom celofanu, a pomoć državi od strane medija ne pruža se modifikovanjem istine i strave i užasa zarad ''fashion'' izgleda.
I za kraj, da citiramo našu kolumnistkinju Minju Marđonović: ''Prezir prema ratu jedini je put kojim valja uvek ići. To je put smisla u nasilnom besmislu koje nas, są svih strana, opseda. Ovaj prezir je, stoga, jedini prezir koji nas održava u životu jer je, za razliku od svakog drugog, vođen isključivo ljubavlju prema čoveku.''