Ukoliko niste poznavalac istorije umetnosti ili veliki ljubitelj slikarstava, vrlo je moguće da vam većina imena na ovoj listi neće biti poznata.

Međutim, to nikako ne znači da su ona nebitna, ne samo u svetu umetnosti i kulture, već ono što je mnogo važnije: u polju ženske umetnosti, jer ove devojke su promenile pravila igre i postavile nova, utrvši mnogo lakši put sa mnogo manje prepreka za nove generacije.

Louise Élisabeth Vigée Le Brun (1755–1842)

U potpunosti samouka, Louise Élisabeth Vigée Le Brun postala je umetnica uprkos velikim preprekama (na koje je nailazila svaka žena u Parizu 18. veka) i bila je aktivna tokom najburnijeg perioda evropske istorije.

Na insistiranje Marije Antoanete, primljena je u Francusku Akademiju sa 28 godina kao jedna od samo četiri žene na studijama. Vigée Le Brun su posebno hvalili zbog njenih saosećajnih portreta aristokratkinja, koji su smatrani prirodnijim od portreta njenih savremenika.

Pošto je bila primorana da napusti Pariz tokom Revolucije, umetnica je proputovala Evropu i usput dobijala narudžbine u Firenci, Napulju, Beču, Sankt Petersburgu i Berlinu dok se napokon nije vratila u Francusku kada su nemiri prestali. Na slici: Autoportret sa slamnatim šeširom, 1782.

foto: Instagram/faypando

Mary Cassatt (1844–1926)

Jedna od tri umetnice i ujedno jedina Amerikanka direktno povezana sa impresionizmom, Mary Cassat je uz to bila i dragocena savetnica koja je pomogla pri upoznavanju velikih kolekcionara u Sjedinjenim Državama sa evropskom umetnošću.

Cassat je čvrsto verovala kako slikarstvo treba da predstavlja moderan život. Njena vizija moderne žene stručno je predstavljena na slici "U loži" iz 1878., prvom impresionističkom delu koje je umetnica izložila u USA.

Mnogi muški umetnici bavili su se figurom žene u loži kao objektom, ali je kod Cassat protagonistkinja u dinamičnoj ulozi posmatrača. Bez obzira na to, muški pogled pobeđuje jer u daljini vidimo sedokosog posetioca koji gleda pravo u nju svojim pozorišnim dvogledom. Kao posmatrači, mi upotpunjavamo ovaj krug.

Na slici: U loži, 1878.

foto: Instagram/mawetherell

Georgia O'Keefe (1887- 1986)

Snažna figura u pokretu američkog modernizma, Georgia O'Keefe je 1915. bila jedna od prvih američkih umetnika koji su slikali potpuno apstraktna dela, u kontrastu sa tada preovlađujućim pokretom realizma.

Na svojoj slici "Muzika, roze i plavo" iz 1918. godine O'Keefe apstrahuje cveće i kadriranjem dolazi do lukova raznobojnih latica koje vibriraju energijom muzike, upravo kako i ime slike kaže.

Teorija ruskog slikara Vasilija Kandinskog je delom inspirisala O'Keefe da istražuje "ideju da muzika može da se prevede u nešto za oko," da bi se dobila čista ekspresija oslobođena spoljnih referenci.

Frida Kahlo (1907-1954)

Snažne autoportrete Fride Kahlo sa spojenim obrvama i brkovima, Andre Breton, osnivač nadrealizma, jednom je opisao kao "ukrasnu traku oko bombe." I zaista, Fridine slike su istovremeno zavodljive i ratoborne.

Na slici "Dve Fride" nastaloj 1939. godine, nedugo posle njenog razvoda od Diega Rivere, meksičkog muraliste, prikazala je svoje dve ličnosti - jednu u tradicionalnoj tehuana nošnji sa slomljenim srcem, i drugu u modernoj haljini, sa celovitim srcem. Njeno stalno menjanje i slojevitost sopstvenog identiteta važni su prethodnici politike identiteta, te i danas inspiriše umetnike.

Na slici: Dve Fride.

foto: Instagram/4resh

Helen Frankenthaler (1928-2011)

Slika kojom se Helen Frankenthaler probila, "Mountains and Sea" iz 1952., odigrala je presudnu ulogu u prelazu sa grandioznih poteza apstraktnog ekspresionizma na ravne, promišljene forme slikarstva obojenog polja.

Pre svega kolorista, Frankenthaler se probila kroz pokret u kome su dominirali muškarci i progovorila svojim jedinstvenim umetničkim glasom. Njeni radovi su deo dugo očekivane izložbe "Žene apstraktnog ekspresionizma", koji je u postavci Denverskog Muzeja Umetnosti, a putovaće do Mint Muzeja u Šarlotu i Umetničkog muzeja u Palm Springsu.

Na slici: Helen Frankenthaler 1956. godine.

Pročitajte na sledećoj strani ko su preostale dame koje su menjale svet umetnosti...

Nastavak članka