Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Katarina Veljković Beigbeder: Beograđanka s nepodnošljivom lakoćom otmenosti

O Beograđanki Katarini Veljković Beigbeder, koja potiče iz jedne od najuticajnijih porodica na Balkanu i još stražari nad evropskom kulturnom baštinom, njenoj energiji tridesetogodišnjakinje, držanju kneginje, stilu Parižanke i ...

  Izvor: foto: Nebojša Babić

Veći deo planete svakako je čuo za enfant terrible svetske književnosti, razuzdanog princa proze Frederica Beigbedera. Ipak, u krugovima evropskog visokog društva i aristokratije mnogo ozbiljnije odzvanja jedno drugo ime iz te poznate familije - to je Katarina Veljković Beigbeder, supruga Fredericovog strica Geralda. 

Ova rođena Beograđanka potiče iz jedne od najuticajnijih predratnih porodica na Balkanu. Njen deda bio je oficir i lični prijatelj kralja Milana, a njegov rođeni brat ministar finansija i tvorac jugoslovenskog dinara. Porodica Veljković u svom posedu imala je banku Vračarska zadruga na uglu Krunske i Kneza Miloša, koja je bila, današnjim jezikom rečeno, holding kompanija sa vlasništvom nad prvim srpskim parnim mlinom (nalazio se tamo gde je danas hotel Radison Blue Mill), najvećom ovdašnjom pivarom Vajfert (današnji BiP), hotelom Srpski kralj preko puta Kalemegdana, tada poznat kao Balkanski Ritz, šest i po hektara voćnjaka u Smederevu, osam hektara obradive zemlje u Paraćinu, a osim toga, Veljkovići su imali i prvi i jedini privatni muzej na ovim prostorima, pod nazivom Museo, danas poznat kao Paviljon Veljković. Zahvaljujući autoritetu, bogatstvu i dobrim odnosima sa najuticajnijim porodicama u Evropi, jedini su muzej toga vremena koji je zvanično dobio dozvolu za izlivanje Mikelangelovih statua u bronzi. Uz svu raskoš koja im je bila pod rukom, Veljkovići su najviše marili za kulturu i umetnost.

Katarina Veljković Beigbeder do dana današnjeg nije napustila tu misiju. Predsednica je udruženja Stare kuće Srbije, koje je član mnogo većeg, evropskog udruženja za očuvanje kulturne baštine. 

"Na mene je vrlo snažan utisak ostavila gospođa De Amodio, koja je osnovala udruženje Stare kuće Francuske. Rođena je kao De Larochefaucaud, što je jedna od najstarijih francuskih porodica. Kad je moj suprug imao 30 godina, ona ga je postavila da bude predsednik Udruženja za region na jugu Francuske. Sarađivali smo s njom godinama i to je mene inspirisalo da, kad sam se vratila u Beograd, osnujem Stare kuće Srbije. Njeno udruženje počelo je vrlo skromno, a nakon deset godina postalo jedno od najvećih i najjačih u Francuskoj. Postoje dva udruženja, jedno je udruženje istorijskih kuća, ali te kuće takođe spadaju u stare kuće. To je bila prva privatna organizacija za promociju te vrste kulturne baštine. Ovo naše malo udruženje već je uvedeno u veliko Udruženje istorijskih kuća Evrope u Briselu", kaže Katarina.

Katarina prema životu ima odnos kao da je sve moguće i lako. U razgovor ulazi glatko i vedro, bez podozrenja i skepse. Ima nasmejane plave oči, energiju tridesetogodišnjakinje, držanje kneginje i stil Parižanke. Svaki prefinjeni pokret, gest i izraz lica na njoj izgledaju savršeno prirodno. Tu sasvim sigurno ima genetike i vaspitanja, ali i opštih odlika krugova u kojima se kretala čitavog života: upala je u dobro društvo. 

"Imala sam tu sreću da upoznam i Jacqueline de Ribes, najelegantniju ženu na planeti. Nisu to tad, kao danas, bile razne liste koje su proglašavale svoje favorite, mislim da je nju kao ikonu stila promovisao američki Vogue i onda je taj status prosto prihvaćen u celom svetu. Do danas je ostala upamćena kao najelegantnija žena svih vremena. Često smo se viđale. Ona je imala i svoju modnu kuću. Njen otac je bio predsednik kluba Cercle de l'Union interalliée, to je bila jedna od palata porodice Rothschild, u ulici gde je Jelisejska palata. Jacqueline je imala vrlo prefinjen stil, uvek je bila lepo očešljana, našminkana, ali nikad ništa na njoj nije bilo preterano upadljivo."

Gledajući njen zarazni optimizam, slučajni posmatrač sasvim sigurno nikad ne bi rekao da je preko gracioznih ramena ove iskonske dame protutnjao rat, režimski progon, bekstvo i izgnanstvo. Naprotiv, reklo bi se da joj je život išao nepodnošljivo lako.

"Rođena sam 1937. godine, vrlo malo pamtim predratni period. Sećam se naše kuće, mog dede koji je bio oficir i lični prijatelj kralja Milana. On se već pred rat povukao. Zapravo, posle Majskog prevrata. To ubistvo Aleksandra Obrenovića na njega je veoma uticalo i naša kuća je vrlo počela da se zatvara. Naročito pred Drugi svetski rat. Novi ljudi koji su dolazili za njega su predstavljali nešto nerazumljivo i opasno i kuća je, praktično, 1938, posle smrti moje bake koja je volela društveni život, bila zatvorena."

Ipak, ugledne beogradske porodice čiji su kontakti trajali generacijama nisu se tako lako odrodile. Tu su bili Šećerovići, Rošovi, Grolovi, Čolak-Antići... Moja tetka bila je dvorska dama princeze Olge. Naravno, kad smo bili deca, išli smo na te rođendane i žurke. Sećam se princeze Jelisavete i njenog brata koji nam je pokazivao one prve crtane filmove, sa Mikijem Mausom i Popajem. 

U palati Veljkovića, zgradi u kojoj je danas Ambasada Turske, održavani su najraskošniji balovi u tadašnjem Beogradu. Svirali su veliki orkestri, a dolazili članovi najbogatijih, najuticajnijih i najuglednijih porodica. To je, doduše, bilo pre Katarininog rođenja. 

"To je bio dom rođenog brata mog dede, ministra finansija i tvorca jugoslovenskog dinara. Oko njega se sve to dešavalo. Bile su tu i velike večere političkog karaktera na kojima se verovatno raspravljalo o važnim državnim stvarima."

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity