Roger Vivier sinonim je za luksuz kada je reč o cipelama, te samog dizajnera koji je 1930. osnovao atelje nisu slučajno nazivali Fragonardom obućarstva. Istančano oko za detalje, kvalitet i vanvremeni dizajn sa savremenim elementima čine ...
Počeo bih sa jednim uobičajenim pitanjem koje uvek volim da postavim dizajnerima - šta te najviše inspiriše kada radiš na Roger Vivier kolekcijama?
Imam mnogo izvora inspiracije. Najčešće su to jednostavne stvari ili momenti iz svakodnevnog života i sveta koji me okružuje, ali naravno i žene kojima se divim. Takođe, često me inspirišu opera i film. To su dve moje najveće strasti.
Šta je u najvećoj meri uticalo na to da postaneš dizajner?
Moja porodica bavila se dizajnom obuće. Imali su atelje za izradu luksuznih cipela tako da sam od malih nogu bio u kontaktu sa kreativnim procesom nastanka cipele. To je bilo u periodu mog odrastanja u Toskani. Zanimljivo je i da sam prvobitno želeo da budem arhitekta što mi je u velikoj meri pomoglo da spoznam povezanost između arhitekture i obuće.
Jedan si od predstavnika „nove generacije“ dizajnera. Koja je razlika između tvoje i one prethodne generacije?
Mislim da je najveća razlika u brzini i spremnosti da se hitro reaguje na promene koje su danas sastavni deo života. Takođe i sposobnost da posmatram i živim modu putem društvenih mreža.
Cipele ili torbe?
Ovo je teško pitanje. Volim sve cipele koje sam do sada dizajnirao, ali omiljeni model mi je I love Vivier, salonka sa unutra iscrtanim srcem. Naročito volim njene čiste linije koje potvrđuju minimalizam koji je sve više prisutan i kojem težimo jer nas vodi ka povratku esencijalnih linija i dizajna u modi. Takođe, reč je i o veoma udobnom modelu što su mi i potvrdile sve žene koje su ga nosile.
Roger Vivier je luxury brand u svakom smislu te reči. Šta je luksuz za tebe?
Po mom mišljenju luksuz je pre svega neosporan kvalitet, ali i ekskluzivnost i retkost. To je, takođe, užitak u vlasništvu nad nečim vrednim i retkim. Luksuz definitivno ne postoji bez kvaliteta.
Pred nama je težak i veoma izazovan period kroz koji ceo svet prolazi. Kako to utiče na tvoj posao?
Ovaj istorijski momenat navodi nas da mislimo mnogo dublje i još više cenimo stvari koje nas okružuju, a kojima u nedostatku vremena često ne pridajemo značaj. Moj posao i dalje ostaje isti, s tim što ga obavljam od kuće tako da to ne menja njegovu esenciju.
Kada bi mogao da izabereš jednu umetničku epohu u kojoj bi živeo i stvarao, koja bi to epoha bila?
Nije mi lako da izaberem samo jednu epohu jer su mi umetnost i njena istorija velika strast. Posedujem umetničke kolekcije među kojima su Nicolas Party, Victor Vasarely, Enrico Castellani... Takođe volim i antikvitete, posebno nakit i imam kolekciju nakita iz 19. veka.
