ELLE INTERVJU S LJUBBOM STEFANOVIĆEM: ‘’Bezbrižno detinjstvo i idealizovana stvarnost su ono čemu pribegavam’’
Sa Ljubbom Stefanovićem razgovarali smo o muzičkim spotovima, inspiraciji i najlepšim uspomenama iz detinjstva.
Kreira iz najdubljih izvorišta sopstvenih emocija, ne plaši se da prevazilazi ne samo svoje, već i granice društva u kome živi, kreira vizionarski, autentično, prepoznatljivo. Ljubba Stefanović, najpoznatiji mladi reditelj muzičkih spotova, scenarista i montažer, u okviru Cockta kampanje ‘’Od čega si ti?’’ za ELLE govori o svom DNK, inspiraciji, vrednostima i uspomenama.
Napravljen na bazi najfinije mešavine ekstrakta šipka i drugog bilja, s prirodnim CO2 i bez kofeina, recept za Cocktu je dugo čuvana tajna koja je položila test vremena. Budi sećanja na mladost i prvu ljubav, a kroz svoj legendarni ukuz nastavlja da stvara nove legende već 70 godina.
Postoji uvreženo (elitističko) razmišljanje da umetnost ne može da bude komercijalna. S druge strane, ti gotovo virtuozno rušiš taj mit. Koji je tvoj stav na tu temu i koliki ti je izazov da spajaš nespojivo, pronalaziš neki idealan sklad između svoje uvek inovativne vizije i ukusa/potreba šire javnosti?
Kada bi se umetnost stvarala samo za najizvandrednije od nas, jedino bi je Bogovi razumeli. Nemogućnost prilagođavanja sopstvene vizije različitim senzibilitetima sam u više navrata okarakterisao kao autorski sebičluk. Moramo stvarati kroz sebe, ali ne isključivo za sebe.
Ja sam svesno odabrao žanr u kome će moj rad biti izuzetno vidljiv, a prostor za iskazivanje emocija najširi mogući. Takva odluka ne umanjuje vrednost dela, štaviše smatram težim napraviti jedinstveno delo koje ce prepoznati ljudi najrazličitijih senzibiliteta, u okviru masovne kulture, nego jednodimenzionalno, za ciljnu grupu.
Kreiranjem iz najdubljih izvorišta sopstvenih emocija, uzimamo u obzir i osećanja ogromnog broja ljudi sa kojima će to delo rezonovati. Za mene su to sitne, nedostižne razmrljane tačkice koje ne vidim jasno, ali u čije se duše zavlačim i komuniciram u prostorima izvan fizičkog. Kasnije se te tačkice pretvore u lica, avatare ili korisnička imena, pa se jave i ostave komentar, utisak, neretko čitavo tumačenje. Tako znam da sam dopreo do njih. To je misija kada se deluje u okviru popularne kulture. Neraskidiva i interaktivna veza sa uživaocima koji pored zabave žele da spoznaju i emociju. Ja to bezrezervno nudim, a moji radovi predstavljaju i svojevrsnu platformu za razmenu raznoraznih emocija.
U kojoj emociji najudobnije stvaraš i kreiraš najbolje art vizionarske ideje?
I za mene važi isto što i za mnoge. Iskreno, tuga. Ima i nostalgije, nadanja, preispitivanja, ironije, besa, neretko i zaljubljenosti, ima sujete, entuzijazma, narcizma, razumevanja. Želje. Želje za identifikacijom publike sa delom, želje da ono komunicira i teme izvan onih koje pesma određuje.
Stvaram iz pobuda koje su autentične meni. Verodostojno. I neretko na teme koje razaraju dušu po centralnim kategorijama. Tada umem i da se uplašim kako će ljudi odreagovati. Iskazivanje straha pri stvaranju je simbol odgovornosti prema onome kome se stvara - pogotovo danas kada smo postali preosetljivi.
Kako se kroz godine razvijao tvoj estetski pravac i izražaj - postoje li ti neki ljudi, filmovi, knjige i umetnička dela koja su bile od krucijalnog uticaja na tebe?
Bez puno objašnjavanja, šta bih u pola noći izdvojio - Pedro Almodovar, Tarkovsky, Ryan Murphy, Goran Marković, Emir Kusturica, Srdan Golubović, Bela Hamvas, Oldus Haksli, Branko Miljković, Miloš Crnjanski, Jelena Kareluša i Marina Tucaković.
‘’Previše smo se uneli u sociološke uloge. Zaboravili smo na suštinske vrednosti’’ rekao si u jednom intervjuu – koje su to suštinske vrednosti koje u sebi čuvaš bez obzira na sav uspeh koji postižeš?
Sve se na kraju svede na početak, na ono što ponesemo iz kuće. Kao kada starimo, pa nam kažu “isti si otac” ili “tako je i tvoja majka”. To su vrednosti koje čuvam, ali ne sebično, već ih često provučem kroz svoj rad.
U novoj kampanji, Cockta nas podseća na neka od najlepših sećanja, a koja je tvoja prva slika u glavi na pomen ovog pića i pomisli na detinjstvo?
Bezbrižno detinjstvo i idealizovana stvarnost kojoj i danas pribegavam. Nasmejani roditelji, brat, sestra - zajedničarenje uz muziku, proslave, gledanje skupštinskih prenosa, filmova, izleti u prirodi, letovanja. Nasmejana lica. To mi je dominantna slika iz detinjstva. I gotovo drečave boje u koje se, kad odrasteš, uvuče neko nepovratno sivilo. Skrama života koju, bar ja stižem i trudim se da povratim vid.
Neke od asocijacija na pomen Cockte iz detinjstva su crvena boja, porodica i slatkoća koja zari nepca. U videu koji proslavlja sedamdeseti rođendan najdivnijeg pića i govorim o mom razvojom putu i društvu koje mi je ona sve te godine pravila. Vrednosti koje Cockta gaji su “Hrabrost”, “Kreativnost” i “Originalnost”, pa smo ona (Cockta) i ja zaključili da delimo DNK (smeh).
Prepoznao sam da je hrabro poigravati se sa etnološkim elementima različitih kultura, prvenstveno naše, pa i jugoslovenske (najčitljivije kod “Dva Prsta” od Senide), da je originalno snimiti spot u zemlji izmišljenoj po liku pevača kao sto je “Nirvana”, koji je samo po svojim obodima šaren, i da je kreativno snimati spotove u formi kratkih filmova, te razbijati predrasude da se ne može izaći iz okvira očekivanja, baš o čemu smo govorili na početku.
Ostaje da podignemo po jednu flašicu i nazdravimo za narednih sedamdeset godina! Živeli!
